Opis problema:

Burgije

Potreban alat:

Potrebno vreme:

Potreban materijal:  
Upozorenje:
Ne predlažemo nikome da se upušta u izvodjenje bilo kakvih radova za koje nema dovoljno znanja i iskustva jer u suprotnom može dovesti u opasnost svoj ili tudi život i zdravlje. Nestručnim izvodjenjem radova može se pričiniti i znatna materijalna šteta. Najbolje je da ove projekte shvatite kao informativne, a da konkretan rad prepustite kvalifikovanim servisima ili drugim profesionalcima u odredjenoj oblasti. Za bilo kakve negativne posledice koje eventualno izazovete sami snosite odgovornost!

Vaša preporuka :

Burgije

Postoji jako veliki broj različitih burgija, što je i razumljivo kada se pogleda oblast primene burgije. Danas je moguće probušiti, gotovo svaki materijal. Kako različiti materijali imaju različite karakteristike, tako si i za bušenje tih materijala koriste odgovarajuće burgije sa specifičnim osobinama.

Burgije

Dakle, može se slobodno reći, da je bušilica neizostavni alat kako Uradi Sam mastora tako i mnogih profesionalnih majstora. Sama bušilica nebi služila ničemu niti bi bušenje bilo moguće bez najvažnijeg dela – burgije. Kada je burgija odgovarajuća i dobro naoštrena potrebno je jako malo sile da bi se probušila bilo koja rupa.

Burgije

Kada se pogleda ovaj, naizgled, jednostavan alat može se primetiti da burgija ima najsloženiji oblik od svih alata. Iako potreba za bušenjem materijala postoji od kada je čovek počeo da obrađuje razne materijale, burgija je izum novijeg datuma. Pojavljuje se polovinom 18 veka. Kao što je slučaj sa većinom važnih otkrića i burgija je napravljena zbog vojnih potreba. Naime prva primena burgija je kod bušenja topovskih cevi.

Burgije

Oblik burgije koji danas poznajemo i koja se najčešće koristi je nastala 1882. godine. U to vreme nisu postojale mašine koje će burgiju okretati dovoljnim brojem obrtaja, tako da je burgija morala da sačeka na nastanak svoje glavne partnerke – bušilice.

Burgije

Danas se burgije izrađuju valjanjem, glodanjem, brušenjem ili kombinacijom valjanja i glodanja. Proizvodnja burgija valjanjem je osvojena tek pre pedesetak godina i označila je masovnu proizvodnju burgija jer je skratila potrebno vreme za 15-20 puta, uštedelo se na materijalu i cena je postala pristupačna i za hobi majstore kao što su Uradi Sam majstori.

  Burgije

Za bušenje svih materijala najbolje je koristiti jednu univerzalanu burgiju. Nažalost, takva burgija još nije izmišljena. To je i razlog zbog čega postoji toliki broj različitih burgija. Osnovna podela burgija može se napraviti po vrsti materijala koji se buši. Po tom kriterijumu se burgije mogu svrstati u tri kategorije: burgije za bušenje metala, burgije za bušenje drveta i ostalih mekih materijala i na kraju burgije za bušenje betona, cigle i sl.

 

  Burgije

Prva burgija koja se pojavila bila je spiralna burgija. Ona se koristila za bušenje svih materijala. Danas ova vrsta burgije je nezaobilazna kod bušenja metala. Ove burgije i danas možete koristiti za bušenje drveta ali za to postoji mnogo bolja burgija.

 

  Burgije

Kao što smo rekli i burgija za metal može efikasno da buši drvo. Ipak, rubovi takve rupe su obično iskrzani zbog čupanja vlakana zbog konusnog oblika vrha burgije. Zbog konusnog oblika vrha i mekoće drveta teško je precizno započeti rupu, naročito ako se buši burgijom većeg prčnika. Zbog svoje konstrukcije pri bušenju drveta se izuzetno greju, time se smanjuje efikasnost bušenja i povećava verovatnoća paljenja.  Ako želite lepu ulaznu rupu morate kupiti posebnu burgiju za bušenje drveta.

 
  Burgije

Ona ima tanak vrh za centriranje tako da je godovi ne mogu odvući u mekši deo. Pri bušenju na materijal nailaze prvo ivice burgije tako da prvo spoljni kraj oštrice preseca drvena vlakna a potom unutrašnji reže ostatak drveta.

 
  Burgije

Prva burgija koja se pojavila a bila je napravljena za posebne namene bila je burgija za bušenje zidova sa vidija vrhom. Ova burgija se pojavila zajedno sa prvim vibracionim bušilicama. Ove burgije mogu da prodru kroz sve zidne površine. One imaju spiralnu osovinu, kao i sve burgije, ali imaju vrh koji je posebno oblikovan i dodatno ojačan kako bi izdržao velike udarce i trenje prilikom bušenja.

 
  Burgije

Burgije tokom rada su izložene velikim naprezanjima i visokoj temperaturi. Zbog toga, materijal od koga su izrađene mora biti vrhunski. Najjeftinije i ujedno najlošije burgije se izrađuju od visokokvalitetnog alatnog čelika. Često od nerđajućeg čelika legiranog hromom, vanadijumom i molibdenom. Oznaka na burgiji je obično CV. Prednost im je niska cena i ako sa njima nameravate da bušite mekše drvo, onda su one pravi izbor za Vas. Ove burgije su gotovo nestale. Zamenile su ih mnogo kvalitetnije burgije HSS oznake.

 
  Burgije

High Speed Steel imaju oznaku HSS i predstavlja izuzetno kvalitetnu burgiju nemenjenu velikom broju obrtaja.  Napravljene su od ugljičnog čelika uz legiranje sa hromom, molibdenom, volframom i vanadijumom.  Čvršće od čeličnih i nude dobre brzine bušenja i duži radni vek. To je ekonomična solucija za bušenje najrazličitijih materijala. Prikladne su za crne i obojene metale koji ne sadrže gvožđe, kao što je aluminijum, bakar, mesing ili cink. Sa njom se efikasno može bušiti i drvo ali kod dubokih rupa ili rupa sa velikim prečnikom dolazi do preteranog zagrevanja burgije a brzina bušenja se rapidno smanjuje.

 
  Burgije

Kobaltna burgija ima oznaku HSS-Co to su unapređene HSS burgije legirane sa 5-8% kobalta. Broj iza ove oznake pokazuje koliko procenata u svom sastavu ima kobalta. Ovaj materijal burgijama obezbeđuje visoku otpornost na toplotu. Odlikuje ih vrhunska tvrdoća i lako podnose velike brzine obrtanja. Pogodne su za bušenje legiranih i nelegiranih čelika, nerđajuće čelike, liveno gvožđe, aluminijum, aluminijumske legure, bakar, mesing, bronza. Praktično, lako prodiru kroz većinu metala.

 
  Burgije

Karbidna burgija – napravljene su od najtvrđeg materijala koji se koristi u proizvodnji burgija.  Namenjene su industrijskom bušenju gde se koriste visokokvalitetne mašine nosači koje imaju umeren i konstantan pritisak, određenu brzinu. Hlađenje rashladnom tečnošću je obavezno. Zbog svoje krtosti nisu pogodne za korišćenje na ručnim električnim bušilicama pa čak ni na stubnim. Ove burgije su dizajnirane za bušenje najzahtevnijih i najtvrđih materijala.

 
  Burgije

Pored različitih materijala kojima se legiraju čelici kako bi se dobile vrhunske burgije proizvođači imaju još po neki trik. Naime, oblaganjem burgija tankim slojem određenim materijalima postižu se još bolji rezultati. Najpoznatija burgija sa ovim površinskim tretmanom je takozvani crni oksid. To je najekonomičnija obloga koja štiti od korozije, dobro odvodi toplotu i dobro zadržava mazivo na burgiji.  On pomaže smanjivanju trenja i boljem odstranjivanju strugotine iz rupe.

 
  Burgije

TiN – ove burgije su obložene tankim slojem, debljine nekoliko mikrona, titanijum nitridom zbog čega se postiže veoma nisko trenje između burgije i materijala koji se buši. Prepoznaju se po zlatnoj boji. Ove burgije karakteriše dugi vek trajanja, visoka tvrdoća, odlična otpornost na habanje, otpornost na koroziju i što je najvažnije velika brzina bušenja zbog toga što je onemogućeno lepljenje vrele strugotine po reznom rubu. Obloga pravi toplotnu barijeru koja rezultira povećanim stepenom produktivnosti. Ovo je najpopularnija obloga za opštu namenu. Pogodna je za bušenje nerđajućih čelika, legiranih i nelegiranih čelika, kao i liveno gvožđe. Znatno su skuplje od običnih burgija i nisu namenjene za električne ručne bušilice jer ne mogu da postignu dovoljnu brzinu. Tvrdoća (Vikers) 81 Rc, maksimalna temperatura 600°C, koeficijent frikcije 65

 
  Burgije

TiCN – burgija obložena titanijum karbonitrid karakteriše je plavo-siva boja. Ima tvrdu i glatku završnu obradu, poboljšanu otpornost na habanje i dobru adheziju. Veća tvrdoća u odnosu na TiN. Odlična za bušenje neriđajućeg i livenog gvožđa. Obloga je tvrđa i otpornija na habanje u odnosu na druge obloge. Zbog, relativno niske temperature oksidacije, obavezno je hlađenje burgije rashladnom tečnošću inače dolazi do brzog habanja obložene površine. Tvrdoća (Vikers) 87 Rc, maksimalna temperatura  400°C, koeficijent frikcije 45

 
  Burgije

TiALN  - burgija presvučena titanijum aluminijum nitridom, karakteristične ljubičasto-bronzane boje. Namenjena je za bušenje visoko legiranih ugleničnih čelika, niklovanih materijala i titanijuma. Uopšte za metale čije bušenje proizvodi veliku temperaturu. Nije pogodna za bušenje aluminijuma. Tvrdoća (Vikers) 85 Rc, maksimalna temperatura 800°C, koeficijent frikcije 70

 
  Burgije

Sada kada smo se upoznali sa karakteristikama burgija, materijalima od koji su napravljene, oznakama na burgijama i koje sve materijale mogu da buše, sada možemo da vidimo koje sve vrste burgija postoje. Prva koju treba spomenuti je takozvana pužasta burgija. Naziv je dobila po specifičnom obliku koji podseća na puža. Ovo je prva burgija koja se pojavila, ako se tako može nazvati. Koristile su se isključivo za ručno bušenje. Pri okretanju ova burgija u drvo prodire poput šrafa i služila je za bušenje tanjih komada drveta. Danas ovaj tip burgije možete naći samo u dedinoj radionici. Praktično se ne primenjuje više nigde.

 
  Burgije

Spiralna burgija – to je prva prava burgija koja se pojavila. U početku se sa njom bušili svi materijali. Do danas je zadržala svoj oblik i najčešća je burgija u upotrebi. Koristi se za bušenje metala ali Uradi Sam majstori sa njom mogu da buše i drvo i neke mekše materijale pod uslovom da im preciznost bušenja nije jako važna. Zbog konusnog vrha, koji može lako da sklizne prilikom počinjaja bušenja, preporučuje se da se bušenje započne sa manjom burgijom a onda izbušenu rupu proširivati sa burgijom većeg prečnika. Za rupe u drvetu ove burgije su pogodne samo do prečnika od 10mm.

 
  Burgije

Kod bušenja metala spiralna burgija je nezamenjiva. Kod bušenja drveta ulazne rupe mogu biti iskrzane a na izlazu mogu da izbijaju vlakna. Pogodna je za bušenje drveta ukoliko čistina reza nije prioritetna. Takođe kod bušenja dubokih ili širokih rupa u drvetu burgija se jako greje i drastično se smanjuje brzina bušenja.

 
  Burgije

Spiralna burgija sa centralnim šiljkom – namenjene su za bušenje rupe u drvetu pa se u prodaji najčešće upravo tako zovu – burgija za drvo. Ovo je osnovna burgija u stolarstvu. Najefikasnije buši drvo ali se može primeniti i kod bušenja nekih mekših plastika.

 
  Burgije

Šiljak na sredini burgije obezbeđuje precizan početak bušenja i dobro usmeravanje burgije tokom bušenja. Ubodete ga na označeno mesto i započnete bušenje. Zbog rubova burgije koji prvo seku ivicu ulazne rupe su čiste i oštre a izlazne relativno pravilne. Pri bušenju sa velikim pritiskom može doći od kidanja materijala na pozadini.

 
  Burgije

Pljosnate burgije – kada pogledate burgiju shavatate da joj ovo ime pristaje. Često se naziva još i leptir burgija. Namenjene su za bušenje širih rupa u drvetu. Ovom burgijom je moguće bušiti i dublje rupe. Još jedna od dobrih strana ove burgije što se ona lako oštri, običnom turpijom. Prečnik burgije je jasno obeležen na lopatastom delu burgije.

 
  Burgije

Mana ove burgije je njena izlazna rupa. Naime, kod bušenja leptir burgijom lako dolazi do otkidanja materijala pri izlasku burgije na drugu stranu, naročito ako koristimo malo veći pritisak. Problem izlazne rupe se može rešiti ako rupu bušite samo do trenutka kada vrh pljosnate burgije izađe na drugu stranu. Bušenje završavate sa suprotne strane stavljajući vrh leptir burgije u rupu koju je napravio taj vrh pri bušenju sa suprotne strane. Na taj način izbušite ostatak rupe do kraja. Naravno, ako bušimo dasku koju ćemo postaviti na neku skelu onda to nije ni važno i za taj posao je ova burgija odlična, ipak ako pravimo nameštaj onda je to već druga priča.

 
  Burgije

Forstner burgija – ovo je merceces među burgijama što se tiče čistoće rupe. Namenjena je prvenstveno bušenju plitkih i širokih rupa u drvetu. Nazivaju se još i burgije za šarke, jer se najčešće koriste za bušenje rupa za šarke na vratima.

 
  Burgije

Najbolje osobine pokazuju kod korišćenja stubne bušilice ali mogu da se koriste i ručne električne bušilice jer burgija ne pruža veliki otpor pri bušenju. Ivice rupe, kao i zidovi rupe su izuzetno čisti i ne zahtevaju dodatnu obradu.  Kod bušenja dubljih rupa ovom burgijom potrebno je povremeno praviti pauze kako bi se izbacila nagomilana piljevina iz rupe, u suprotnom burgija počinje značajno da se greje.

 
  Burgije

Za savršenu rupu poslužite se trikom koji smo pokazali kod pljosnate burgije. Bušite rupu sve dok centralni šiljak ne probije materijal. Onda sa druge strane, ubacite šiljak u tu rupu koja služi kao vođica i tako probušite ostatak rupe. Na ovaj način ćete dobiti savršeno ravnu rupu u drvetu.

 
  Burgije

Auger burgija – naziva se još zmijolika burgija zbog svog neobičnog izgleda koji podseća na zmiju u pokretu. Auger burgija ima oblik šrafa na vrhu koji “vuče” burgiju u drvo i pri bušenju ne zahteva jak pritisak. Takođe, ovaj šiljak sa finom spiralom služi kao centar oko kojeg se okreće burgija i to osigurava održavanje smera bušenja. Ova burgija ima mnogo različitih verzija u zavisnosti od oblika spirala. Najčešće se nazivaju prema svojim konstruktorima. Najpoznatije verzije auger burgije su Jennings, Irwin, Cook, LHommedieu, Lewis, Scotch, Bull nose, Douglas. Ako negde naletite na ove nazive znajte da se radi o auger burgiji.

 
  Burgije

Prevashodno se koristi za bušenje dubokih rupa u drvetu. Karakteristične spirale imaju ulogu izbacivanja strugotine što joj omogućava duboka bušenja bez zagrejavanja. Ova vrsta burgija pravi, relativno glatke zidove rupe. U odnosu na ostale brurgije auger ima najveću brzinu bušenja drveta i zbog toga se najviše koristi u tesarstvu gde treba brzo probušiti velike komade drveta.

 
  Burgije

Burgija za bušenje betona – kao što samo ime kaže buši beton ali i kamen, blokove, cigle, gas betone i slično. Često se ove burgije nazivaju “vidija” što potiče od kovanice Wie Diamant = kao dijamant. U osnovi to je spiralna burgija veoma robusne konstrukcije jer mora da izdrži rotaciju i podužne udare vibracione bušilice. Kao i svaka burgija ima spiralne zavoje za odvođenje izbušenog materijala ali oblik vrha se razlikuje od ostalih burgija

 
  Burgije

Vrh se sastoji od jedne ili od dve oštrice u obliku krsta, koje podsećaju na malo dleto i izrađuju se od izuzetno tvrdog materijala. Upravo ovo dleto pod udarima vibracione bušilice lomi beton dok se rotacijom izbacuje usitnjeni materijal izvan rupe. Za efikasno bušenje betona i sličnih materijala obavezna je upotreba vibracionih bušilica.

 
  Burgije

Burgije za bušenje stakla i keramike – Vrh, koji podseća na strelu, čini ovu burgiju neobičnom kao i materijal koja ona buši. Strelasti vrh ove burgije je izrađen od kvalitetnog ugljičnog čelika legiranog sa tunkstenom. Oštrice ove burgije bez problema buše staklo, porcelan, keramičke pločice i sl. Princip bušenja ovom burgijom je jednostavan. Ona u materijal prodire čistom rotacijom. Pri bušenju brzina treba biti, relativno mala, jer bušenje se ostvaruje “grebanjem” strelastog vrha po materijalu. Za uspešno bušenje ovom burgijom obavezno je hlađenje materijala i burgije.

 
  Burgije

Pored nabrojanih, takoreći, standarnih vrsta burgija postoji određen broj burgija koje se ne koriste toliko često ali ipak zavređuju da se ovde pomenu. U prvom redu to je krunasta testera. To je hibrid burgije i testere koja koristi prednosti oba alata. Sastoji se od klasične burgije koja se nalazi u centru i koja prva buši rupu vođicu u materijalu. Okolo te centralne burgije nalazi se list testere kružnog oblika koji praktično “reže” materijal u krug. Zbog svoje konstrukcije nije pogodna za bušenje dubokih rupa. Namenjena je za isecanje rupa u daskama i pločama.

 
  Burgije

Ovde treba napomenuti da pri korišćenju ove vrste burgije treba imati bušilicu veće snage jer što testera ulazi dublje u materijal otpor njenom kretanju je sve veći. Ovo je naročito izraženo kod burgija većeg prečnika. Prilikom bušenja razvija se prilična temperatura tako da će rubovi rupe, najverovatnije biti, ugljenisani, naročito kod rupa većeg prečnika.

 
  Burgije

Burgija za nivelisanje glave šrafa ili upuštač glave šrafa – zapravo ovo i nije neka burgija, u klasičnom smislu, ali montira se na bušilicu i, u principu, buši rupu i zbog toga je potrebno pomenuti ovde. Ova burgija ima glavu u obliku kupe po kojoj su uzdužno, zrakasto postavljene oštrice. Generalno, ova brugija služi za povećanje prečnika ulazne rupe kako bi glava šrafa bila nivelisana sa površinom.

 
  Burgije

Bušenje, odnosno proširivanje ulaza rupe je veoma jednostavno. Važno je da upuštač glave šrafa mora biti uvek većeg prečnika nego rupa koja se proširuje, iz očiglednog razloga. Dakle, na već izbušenu rupu postavite upuštač i uključite bušilicu. Koliko duboko ćete ići sa ovom burgijom zavisi od prečnika glave šrava. Što idete dublje dobijate širi prostor za glavu šrafa.

 
  Burgije

Kombinovani upuštač – ova burgija se može nazvati dva u jedan. Praktično objedinjuje klasičnu burgiju i upuštač glave šrafa. Pri bušenju rupe istovremeno se i proširuje ulazna rupa praveći mesto za glavu šrafa i na taj način ga niveliše sa površinom. Pošto nema potrebe za korišćenjem burgija za nivelisanje nakon bušenja rupe, veoma štedi vreme ukoliko mora da se postavi veći broj ovakvih šrafova. Jedini nedostatak ove burgije je što se njome može bušiti samo ista dubina rupe.

 
  Burgije

Trostepena burgija – ona je predviđena za bušenje rupe za posebne konfirmat šrafove ili vijak šrafove. Ovaj drugi naziv se odomaćio u našoj upotrebi iako nije baš najispravniji. Ovi šrafovi se koriste za spajanje materijala kao što su iverica ili medijapan. Kako šraf, duž svog tela, ima tri prečnika tako i burgija buši rupu koja je na određenim delovima različitog prečnika. Ovakva rupa omogućava ušravljivanje celog šrafa u rupu, zajedno sa glavom.

 
  Burgije

Burgija za proširivanje rupa – ova neobična burgija više služi za rezanje ili glodanje nego za bušenje. Ipak, to spiralna burgija koja duž osnove ima spiralno zavrnutu turpiju te se stoga može smatrati burgijom. Budući da ima zupce duž cele radne površine njima se može glodati u svim smerovima meški materijali kao što je drvo (postoje ovakve brugije i za metale). Pogodna je za proširenje rupe ili pravljenje rupe nepravilnog oblika. Upotrebljava se za tanje drvene ploče.

 
  Burgije

Cevasta burgija za čepove – neobična konstrukcija ove burgije je takva da su rezni rubovi okrenuti prema van, od ose okretanja, a u sredini je rupa. Pri bušenju se stvara drveni čep u sredini. Forstner burgija i cevasta burgija za čepove se zajedno upotrebljavaju pri popravljanju oštećenja ili pri vađenju čvorova iz drveta. Prvo se izbuši rupa forstner burgijom, a onda istim unutrašnjim prečnkom cevaster burgije izbuši odgovarajući čep koji se se zalepi u rupu iz koje je izvađen čvor. Takođe, čepovi se mogu koristiti i za prikrivanje glava šrafova.

 
  Burgije

Konusna burgija – Kao što i samo ime kaže ove burgije se izrađuju u obliku konusa ili stepenastog konusa. Namenjene su za bušenje tankih materijala kao što je lim i sl. Kod tih burgija prečnik rupe zavisi od dubine bušenja. Korisne su kada je potrebno bušiti više rupa različitog prečnika. Koristeći klasične burgije za sva prečnik bi trebalo zameniti odgovorajuću burgiju u bušilici. Kod konusnih burgija za sve takve rupe koristi se jedan burgija što je velika ušteda vremena.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

 

 
 
             
   

Struja Voda Kanalizacija Farbanje Krečenje Zidanje Razno Stolarija Podovi Zidovi Fasada Kuhinja
Kupatilo Vrt Bašta Voćnjak Porodična ekonomija Forum Pitanja Oglasi Linkovi Alat i pribor Download