Opis problema:

Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Potreban alat:

Potrebno vreme:

Potreban materijal:  
Upozorenje:
Ne predlažemo nikome da se upušta u izvodjenje bilo kakvih radova za koje nema dovoljno znanja i iskustva jer u suprotnom može dovesti u opasnost svoj ili tudi život i zdravlje. Nestručnim izvodjenjem radova može se pričiniti i znatna materijalna šteta. Najbolje je da ove projekte shvatite kao informativne, a da konkretan rad prepustite kvalifikovanim servisima ili drugim profesionalcima u odredjenoj oblasti. Za bilo kakve negativne posledice koje eventualno izazovete sami snosite odgovornost!

Vaša preporuka :

Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Svako ko ima bojler koji zagreva vodu pomoću električne energije postavio je, bar jednom, sebi pitanje: Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati samo po potrebi? U kom slučaju će se potrošiti manje električne energije, odnosno u kojem slučaju će proći jeftinije.

 

Za početak da problem sagledamo iz drugog ugla. Zamislite da imate bure koje ima i poneku rupu kroz koju curi voda. Voda je u ovom slučaju energija koja se troši za zagrevanje vode u bojleru a rupe na buretu su gubitci te energije zbog izolacije bojlera. Dalje, zamislite da u toku dana imate potrebu da samo jednom iz tog bureta zahvatite neku količinu vode. Ako čitavog dana održavate isti nivo vode u buretu morate stalno da dosipate novu vodu i u jednom trenutku ćete zahvatiti onu potrebnu količinu. U drugom slučaju bure će biti stalno prazno i nema oticanja vode a kada Vam voda zatreba, napunićete ga, uzeti potrebnu količinu vode a ostatak će iscureti kroz rupe.

Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Glavno pitanje je da li je količina vode koja iscuri za ceo dan u prvom slučaju, veća ili manja od onog ostatka koji će oteći u drugom slučaju. Tim pitanjem ćemo se baviti u ovoj foto-priči.

 

Najpre da definišemo ko će imati ovakvu dilemu. Ukoliko imate porodicu sa više članova ili koristite toplu vodu iz potisnog bojlera za pranje sudova onda ovde nema dileme, bojler mora biti stalno uključen pošto Vam topla voda treba čitav dan i treba Vam velika količina iste. Ovo pitanje će postaviti ljudi koji žive sami ili eventualno njih dvoje koji imaju potrebu za tuširanjem jednom ili dva puta na dan. Ljudi koji su na poslu veći deo dana i sl.

Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Kako izmeriti ovo. Potrošnju električne energije ćemo lako izračunati ako pomnožimo vrednost instalizane snage grejača sa vremenom koje je on bio uključen. Vrednost snage grejača je poznata i pročitaćemo je sa samog bojlera ali je vreme nepoznanica i njega treba izmeriti. Za tu svrhu će poslužiti tajmer koji je tako konstruisan da kada se dovede napon na njega on počne da odbrojava vreme. Kada se isključi on stane, da bi nastavio po ponovnom uključivanju. Na taj način će i vreme rada grejača biti poznato.

  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Povezivanje ovog uređaja je krajnje jednostavno. On raspolaže sa dve kleme kojima se pričvrste provodnici za fazni i nulti vod i to je sve.

 

  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Na bojleru se merač vremena veže direktno na grejač u paralelnu vezu sa napajanjem. Na ovaj način smo sigurni da kada na grejaču ima napajanja (grejač radi) uređaj meri vreme. Na kraju merenja tajmer će pokazati ukupno vreme rada grejača u posmatranom periodu.

 

  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Još nešto treba izmeriti i definisati neke ulazne podatke pre početka ovog eksperimenta. Merenjem je utvrđeno da hladna voda koja ulazi u bojler ima temperaturu od 16 stepeni celzijusa. Voda se u bojleru zagreva do 52 stepena celzijusa. Prostorija u kojoj se nalazi bojler nema spoljnih zidova niti prozora i temperatura je konstantno između 22-23 stepena celzijusa. Na kraju merenjem napona napajanje u različitim delovima dana konstatovano je da je on stabilan  i iznosi 225V. Zapremina bojlera je 80 litara a grejač u njemu je snage 2kW. Sva merenja su vršena više puta i za analizu su korišćene srednje vrednosti.

 
   

Dakle uzimamo bazni primer da se samo jednom dnevno tuširate. U slučaju da Vam je bojler stalno uključen a da ne potrošite ni jednu kap tople vode za održavanje temperature vode tokom 24 sata od 52 stepena celzijusa grejač je morao da radi 1 sat i 19 minuta. Ukoliko bi ste se istuširali jednom da se ponovo zagreje voda do zadate vrednosti potrebno je još 1 sat i 38 minuta. Ovo vreme, naravno, zavisi od navika tuširanja može biti i veće i manje. Dakle ukupno u 24 sata grejač je radio 2 sata i 57 minuta i pri tome potrošio 5.9 kWh. U drugom slučaju krećete da zagrevate svu vodu u bojleru i za to će Vam biti potrebno 2 sata i 26 minuta i potrošićete 4.9 kWh istuširaćete se jednom i posle toga ostatak vode će se ohladiti. Ovde je vidljiva razlika od 1 kWh u korist uključivanja bojlera po potrebi.

 
   
Ova razlika će biti još očiglednija ukoliko se dnevno istuširate 2 puta. Bojler zapremine 80 l ima dovoljno vode da se istuširaju dve osobe, pa čak i tri pod određenim uslovima. U tom slučaju ako stalno držite uključen bojler za održavanje toplote potrošićete 2.64 kWh, za grejanje vode posle dva tuširanja 2x3.26=6.52kWh. Ukupno 9.16 kWh nasuprot 4.9 kWh ako ste bojler uključili jednom u 24 sata. U ovom slučaju ste više zagrejane vode iskoristili i samo se manja količina ohladila pa je i ušteda u ovom slučaju veća.
 
   

Kako u realnom životu nije uvek sve tako stereotipno, nekada ćete se kupati samo jednom, nekada dva puta a nekada nijednom u toku dana. Izvršili smo merenje vremena rada grejača u porodici sa dva člana tokom 15 dana u režimu da je bojler stalno uključen. Pored tuširanja voda je korišćena i za pranje zuba, brijanje, pranje ruku i sl. Ukupno grejač je radio 42 sata i 38 minuta odnosno potrošio je približno 85 kWh. Na drugoj strani da je bojler svaki dan uključivan po 2.5 sata (koliko je potrebno da se voda ugreje) radio bi 37 sati i 30 mituta odnosno potrošio bi 75 kWh. I u ovom slučaju prednost je uključivati bojler po potrebi.

 
   

Nakon toga smo merili koliko bojler potroši električne energije tokom 15 dana ako mu je dozvoljeno da  jednom dnevno radi 2.5 sata. Nakon 15 dana izmereno je da je grejač radio ukupno 28 sati i 23 minuta i potrošio oko 57 kWh. Manje od očekivanog? Zapravo ovo nije teško objasniti. Nakon 24 sata voda se nije ohladila  u potpunosti te po uključivanju do zadate vrednosti voda nije grejana od početnih 16 stepeni celzijusa već je u nekoj meri samo dogrejana te nije bilo potrebno 2.5 sata za postizanje zadane temperature. U ovom slučaju prednost uključivanja po potrebi u odnosu na stalno uključen bojler postaje mnogo očiglednija.

 
   

Na kraju treba postaviti i najvažnije pitanje. A to je cena kWh koja nije ista za svako doba dana. Niža tarifa tokom 5 noćnih sati je četiri puta manja od dnevne više tarife. Recimo da cenu električne struje obeležimo sa X. Takođe znamo da 20 posto ukupnog vremena u toku dana čini jeftina struja a ostalih 80 posto čini skupa koja je četiri puta skuplja od jeftine, dakle 4X. Ako uzmemo prethodni slučaj gde je pri stalno uključenom bojleru potrošeno 85 kWh od toga 80% ili 68 kWh je potrošeno u skupoj tarifi a 20% ili 17 kWh u jeftinoj tarifi računica bi bila sledeća 17X+68(4X)=289X, nasuprot 57X kada se bojler uključuje jednom u toku dana samo noću. Ako stavite u odnos ove dve vrednosti dolazite do toga da ćete u slučaju stalno uključenog bojlera potrošenu struju platiti 5 puta više nego onu koju bi ste potrošili uključujući bojler jednom dnevno po jeftinoj tarifi.

 
  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?
Ako ste se, posle ovoga teksta, odlučili kojoj grupi da se priklonite da razmotrimo još i koje su to lose okolnosti koje utiču na potrošnju električne struje u jednom i u drugom slučaju. Teoretski gledano, kada bi izolacija bojlera bila idealna ne bi bilo nikakvih toplotnih gubitaka, odnosno kada zagrejete vodu ona bi bila stalno na istoj temperaturi bez obzira na okolne uslove. U praksi, međutim to nije tako. Izolacija nije savšena (kod novih bojlera je efikasnija u odnosu na stare) i zbog toga postoje neizbežni gubici toplote. Količina toplote koja se izgubi u jedinici vremena proporcionalna je razlici temperature vode u bojleru i temperature okolnog vazduha. To znači sledeće: što je veća temperatura vode u bojleru i što je manja temperatura vazduha u kupatilu gubici će biti veće. Drugim rečima, u slučaju stalno uključenog bojlera grejač će morati češće da se uključuje i da radi duže kako bi nadoknadio te gubitke (više rupa u buretu sa početka teksta) te će stoga i potrošnja struje biti veća. A u drugom slučaju kada bojleru uključujete samo po jeftinoj struji to znači manja količina vode na raspolaganju tokom dana, pošto se deo vode ohladio.
 
  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi?

Drugi činilac je kamenac koji se sakuplja u kazanu tokom rada bojlera. Pored toga što zauzima zapreminski mesto i time smanjuje količinu vode u bojleru, on se formira na grejaču. Kako je kamenac dobar izolator on otežava prenos toplote sa grejača na vodu. To za posledicu ima da je potrebno više vremena da se voda ugreje a time i više struje da se potroši. Druga stvar je što nemogućnost odvođenja toplote sa grejača značajno skraćuje njegov radni vek. A to je takođe trošak.

 
  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi

Sledeća stvar gde može da se prištedi je potrošnja tople vode pri tuširanju. Nove glave za tuš su tako pravljene da propuštaju najviše 9 litara vode u minutu. Neke stare glave za tuš su propuštale i do 25 litara vode u minutu. Efekat pranja je isti pošto je postignuto da kod novih glava za tuš voda se rasprskava u mnogo gušćem snopu gde je voda obogaćena vazduhom te je takav mlaz mekši i prijatniji. Manja količina potrošene vode iziskuje i manju količinu energije koja će nadomestiti potrošenu toplu vodu, te se na taj način postiže dodatna ušteda.

 
  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi

Napon u mreži koja napaja električnom energijom bojler takođe može da ima uticaja. Niži napon utiče tako da se produžava vreme grejanja vode u bojleru. To Vam je kao da imate gomilu peska koju u jednom slučaju premeštate lopatom a u drugom bagerom. Količina je ista ali energija koju ulažete nije, a to je ono što Vi plaćate.

 
  Da li bojler držati stalno uključen ili ga uključivati po potrebi

Ukoliko ste se odlučili za varijantu da Vam je bojler stalno uključen treba da podesite na nižu temperaturu grejanja vode. Veličina bojlera treba da je manja zbog bržeg zagrejavanja vode. I ugraditi noviju glavu tuša. Čistiti kamenac jednom u 18 meseci.
Ako smatrate da je uključivanje bojlera po potrebi bolja varijanta za Vas, onda veličinu bojlera odabrati tako da dnevna potrošnja tople vode bude manja od ukupnog njegovog kapaciteta. Odnosno biraćete bojlere veće zapremine. Ekonomski je isplativo da ga uključujete samo noću. Pored toga redovno čistite bojler od kamenca i koristite novi model glave tuša.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

 

 
 
             
   

Struja Voda Kanalizacija Farbanje Krečenje Zidanje Razno Stolarija Podovi Zidovi Fasada Kuhinja
Kupatilo Vrt Bašta Voćnjak Porodična ekonomija Forum Pitanja Oglasi Linkovi Alat i pribor Download