Merenje električnih veličina je neophodno kod servisiranja električnih uređaja u domaćinstvu, radionici i sl. Uređaj koji objedinjava sve ove uređaje se zove unimer ili multimetar.
Unimer je jedan od uređaja bez koga se posao elektrotehničara ne može ni zamisliti. Padom cene ovog instrumenta postao je dostupan i Uradi Sam majstorima koji ga, često imaju u svojoj radionici. Što se tiče konstruktivnih karakteristika unimeri se dele na dve kategorije analogni unimer i digitalni unimer. Analogni unimer se pojavio prvi i on je starije konstruktivno rešenje. Iako je merenje sa ovim unimerom nešto složenije u odnosu na digitalne unimere on se još uvek koristi, naročito kod starije generacije elektrotehničara.
Digitalni unimer, kao novije rešenje, ipak ima brojne prednosti. Očitavanje merene vrednosti na digitalnom unimeru je mnogo lakše i tačnije nego kod analognog unimera. Izmerena vrednost se pročita sa displeja, pri čemu su izbegnute subjektivne greške pri očitavanju podeoka na analognom unimeru. Digitalni unimer ima još jednu prednost. Analogni unimer se može uništiti ako pogrešno procenite domašaj, digitalni će to preživeti a na displeju će se ispisati „1“ u krajnjem levom položaju. Takođe, pri merenju nije problem ako obrnete plus i minus merne kontakte. Na dispeju će se pokazati tačna vrednost sa predzakom minus, ukoliko su polovi zamenjeni.
Digitalni unimeri postoje u raznim varijantama. Razlikuju se po veličini i mogućnosti merenja različitih električnih veličina, kao i po ceni. Osnovne veličine koje meri svaki unimer su otpornost, jednosmerni i naizmenični napon i jednosmernu struju. Što je instrument kvalitetniji ima i više funkcija pa tako neki unimeri mogu da mere i naizmeničnu struju, kapacitivnost, frekvenciju, temperaturu, itd. Koju električnu veličinu merimo, određuje se na velikom preklopniku koji svaki unimer poseduje. Pre nego što se započne sa merenjem odabere se na preklopniku odgovarajuća električna veličina.
Primetićete da pri izboru električne veličine, koju ćete meriti, postoji više ponuđenih vrednosti te veličine, to su opsezi ili domašaji. Kako izabrati opseg? Ako merimo neku električnu veličinu i nemožemo ni pretpostaviti koliko ona iznosi uvek se počinje merenje u najvećem opsegu, da bi se nakon toga opseg polako smanjivao, ukoliko ima potrebe, tako da se dobije optimalan prikaz izmerene veličine na displeju. Ukoliko ste odabrali prevelik opseg na dispeju će se pokazati zanemarivo mala vrednost ili nula. Ukoliko ste odabrali suviše mali opseg na krajnjem levom položaju displeja će se pojaviti jedinica. Ukoliko se meri vrednost električne veličine koja je na granici opsega, prvo se meri u većem opsegu, a potom se proverava da li instrument može da očita vrdnost u manjem opsegu. Ukoliko ne može vraća se veći opseg.
Iako je digitalni unimer mnogo otporniji na mogućnost oštećenja tokom rada, u odnosu na analogni ipak nije neuništiv. Ono o čemu se mora voditi računa je da pri promeni tipa veličine koje se meri obavezno je skidanje mernih elektroda sa elementa koji se meri. Ovo je najčešća greška koja izaziva pregorevanje osigurača u instrumentu ili samog instrumenta. Pri prebacivanju sa opsega na opseg, a naročito pri prelasku područja merenja napona na merenje struje, dok je instrument priključen u kolo i kroz njega protiče struja, gotovo sigurno dolazi do pregorevanja instrumenta.
Još jedno malo podešavanje pre početka merenja. Na unimeru ćete primetiti da se nalazi nekoliko rupa koje služe za priključenje mernih elektroda na sam unimer. Kako se one povezuju? Konektor koji je obeležen sa COM je predviđen za crnu elektrodu odnosno to je minus ili nula. Crvenu mernu elektrodu ćemo postaviti u određeni konektor u zavisnosti od veličine koju želimo da merimo. Pa tako, crvenu mernu elektrodu ćemo postaviti u konektor obeležen sa VΩ ako želimo da merimo napon i otpornost. Ukoliko želimo da merimo struju elektrodu ćemo priključiti na kontakt obeležen sa mA. Na ovom kontaktu vidimo oznaku MAX 200mA FUSED, to znači da na ovom kontaktu možemo da merimo struju najviše 200 miliampera i da postoji osigurač na tom kontaktu. Što znači da će osigurač da pregori ako je struja veća od ove maksimalno zadate. I poslednji kontakt obeležen sa 20A. On služi za merenje većih vrednosti struje do čak 20 ampera. Takođe, pored njega je oznaka 10 sec MAX 20A UNFUSED. Ova oznaka nam govori da instrument najveću struju (20A) može da izdrži samo 10 sekundi i da ovde nema osigurača. Ukoliko priključimo instrument na struju veću od 20A instrument će se pokvariti.
Merenje napona. Uvek, kada želimo da izmerimo napon na nekom elementu, odnosno potrošaču, unimer povezujemo paralelno sa elementom na kojem se meri napon. Unutrašnja otpornost voltmetra je veoma velika tako da kroz voltmetar praktično ne protiče struja.
Merenje jednosmernog napona – Unimer se jednostavno pretvara u voltmetar tako što se preklopnik postavi u položaj za merenje jednosmernog napona. Merenje se počinje sa najvećim opsegom, ukoliko se ne zna očekivana vrednost jednosmernog napona. Ukoliko je prikazan broj na displeju suviše mali, smanjuje se opseg sve dok se ne dobije vrednost zadovoljavajuće tačnosti. Crnu mernu elektrodu postavite u konektor obeležen sa COM a crvenu u konektor obeležen sa VΩ
Postavite crvenu mernu elektrodu, ili pipaljku kako se još naziva, na plus kraj baterije a crnu na mernu elektrodu na minus kraj baterije i očitajte vrednost jednosmernog napona na displeju. Ovde je, možda, korisno napomenuti da pri merenju napona na akumulatoru ili bateriji to treba izvesti pod opterećenjem zbog tzv. memorijskog efekta. Naime, moguće je da izmerimo odgovarajući napon na bateriji i zaključimo da je puna a onda kada priključimo potrošač napon naglo padne i konstatujemo da je izvor, ustvari prazan.
Merenje naizmeničnog napona – Za merenje naizmeničnog napona je potrebno preklopnik postavi u položaj za merenje naizmeničnog napona. Kod merenja naizmeničnog napona nije bitno kako okrenete merne elektrode. Merenje naizmeničnog napona daje uvek pozitivne vrednosti bez obzira na to kako smo povezali pipaljke.
Merenje se počinje sa najvećim opsegom, ukoliko se ne zna očekivana vrednost naizmeničnog napona. Prilikom povezivanja kablova na unimer, crnu mernu elektrodu postavite u konektor obeležen sa COM a crvenu u konektor obeležen sa VΩ
Merenje naizmeničnog napona – Kod merenja naizmeničnog napona nije bitno kako postavite merne elektrode. Uvek će pokazivati pozitivnu vrednost naizmeničnog napona. Merenje napona u utičnici je sigurno jer su priključni kablovi (pipalice) dobro izolovani tako da nema opasnosti od strujnog udara.
Sledeća veličina koja se, možda i najčešće meri unimerom, je otpornost. Da bi se merila otpornost potrebno je preklopnik postaviti u položaj za merenje otpornosti i odabrati najveći opseg, ukoliko nije poznata ni približna vrednost otpornosti koja se očekuje prilikom merenja. Crnu mernu elektrodu postavite u konektor obeležen sa COM a crvenu u konektor obeležen sa VΩ
Merenje otpornosti je potpuno jednostavno. Pre svega, važno je da otpornik čiju otpornost merite, odvojite od ostalih elemenata električnog kola kako ostali elementi kola ne bi imali uticaj na tačnost merenja. Postavite merne elektrode na krajeve otpornika, pri čemu nije bitno na koji kraj stavljate crnu a na koji crvenu mernu elektrodu, i pročitate vrednost otpornosti na displeju. Ako smo na ommetru odabrali veći opseg od onoga u koji spada veličina koja treba da se dobije merenjem, na ekranu instrumenta će se prikazati da je otpornost nula ili jako bliska nuli. Ovo nam ukazuje da smanjimo opseg i ponovimo merenje. Ako na ekranu instrumenta očitamo da je otpornost beskonačna ili jako velika, to nam ukazuje da treba da povećamo opseg i ponovimo merenje
Kao što je već rečeno, u najvećem broju merenja unimerom, merićete otpornost, možda i u preko 90% slučajeva jer prilikom merenja najčešće želimo da ustanovimo da li je neki element ispravan ili nije. Da bi se došlo do zaključka da je neki grejač, transformator ili elektromotor ispravni, sve što treba je da izmerite otpornost na namotajima, bez prisustva napona i opasnosti po Vas.
Još jedna funkcija unimera koju ćete jako često koristiti a to je provera kratnog spoja. Ova funkcija na unimeru je, možda, i najčešće korišćena. U principu, to je merenje otpornosti ali ovde nije cilj da se izmeri kolika je otpornost već da se utvrdi da li su dve merene tačke u kratkom spoju. Kada se to desi uređaj će se javiti zvučnim signalom.
Pre ispitivanja kratkog spoja potrebno je spojiti dve merne elektrode. U tom trenutku će se javiti zvučni signal što znači da uređaj ispravno detektuje kratak spoj i da možete da počnete sa ispitivanjem.
Provera kratkog spoja je veoma korisna funkcija. Zvučni signal se javlja kao potvrda da je neki provodnik ceo, kratak spoj, tako da i ne moramo da gledamo u dispej. Koristi se kod traženja određenog provodnika u snopu, kod provere ispravnosti grejača i namotaja, ali i kod provere celovitosti provodnika, kao što je slučaj sa topljivim osiguračem. Ukoliko se čuje zvučni signal kada merne elektrode prislonimo na krajeve osigurača to je znak da je osigurač ispravan.
Merenje struje – Ampermetar se u strujno kolo uvek povezuje redno. To znači da je za merenje struje potrebno prekinuti strujno kolo, nekada i preseći provodnik, i na red sa potrošačem vezati ampermetar. Generalno, u praksi su retke situacije gde postoji potreba za za merenjem struje.
Merenje jednosmerne struje – Za merenje jednosmerne struje preklopnik na unimeru treba postaviti u položaj za merenje struje i to na najveći opseg. Takođe, potrebno je merne elektrode postaviti u odgovarajuće konektore. Crnu treba priključiti na kontakt obeležen sa COM dok se crvena elektroda priključuje na kontakt obeležen sa MAX 200mA ukoliko merite struju do 200mA ili u 20A ako je očekivana struja veća.
