Električna ručna bušilica je, verovatno, jedan od najčešćih alata koji poseduju, kako profesionalci, tako i Uradi Sam majstori. Prevashodna namena električne ručne bušilice je bušenje rupa i otvora, ali se na nju mogu priključiti razni obrtni alati i nastavci čime se znatno proširuje oblast primene.
Bušilica, pored svoje osnovne namene bušenja, može značajno da proširi svoju primenjivost korišćenjem raznih alata koji se pričvršćuju na bušilicu. Pre svega, radi se o brusnim alatima raznih oblika i dimenzija. Ali takođe mogu se pričvrstiti razne vrste glodala, metalnih četki za skidanje boje i rđe, gumeni diskovi na koje se postavlja šmirgl papir, produžena sajla, dodatak koji omogućava zavrtanje i odvrtanje šrafova i sl. Bušilica može da pogoni specijalne pumpe za pretakanje tečnosti. Poseban dodatak u obliku elise omogućava da bušilicu iskoristimo kao mešalicu za boju. Spisak ovih alata i dodataka je veoma dugačak i gotovo ih je nemoguće pobrojati u ovom postu.
Najčešći oblik električne ručne bušilice je u obliku pištolja. Za to ima jedna interasantna priča. Godine 1910. Dankan Blek i Alnozo Deker su osnovali mašinsku radnju u Baltimoru. Tih godina su razmatrali koji dizajn bušilice omogućava dobro držanje alata i kontrolu bušenja. Njihov važan klijent je bilo i legendarni proizvođač revolvera Kolt. Upravo pištoljska ručka i okidač su bili inspiracija za dizajn bušilice. 1917 godine otvara se fabrika za proizvodnju električnih ručnih bušilica Black & Decker.
Na dršci, na mestu gde možete očekivati okidač pištolja, nalazi se taster kojim se bušilica uključuje/isključuje. Gotovo, na svim modelima bočno u odnosu na taster se nalazi dugme za blokiranje. Pritiskom na ovo dugme blokira se taster i bušilica nastavlja da radi i posle otpuštanja tastera. Ovaj sistem blokiranja se ne koristi pri bušenju rupa već je veoma koristan kada bušilica služi kao pogonski motor za priključne alate.
Današnje bušilice imaju varijabilnu brzinu rotacije. To znači da ako jače pritisnete taster, električni motor će brže okretati steznu glavu. Neki modeli bušilica na tasteru imaju mogućnost zadavanja maksimalne brzine rotacije bez obzira koliko pritisnete taster. Ovo je vrlo važno jer različiti materijali zahtevaju različitu brzinu bušenja. Takođe, različit prečnik burgije zahteva i različitu brzinu. Velika brzina je pogodna za bušenje drveta, mesinga i aluminijuma. Sporijom brzinom se buši čelik, a najmanjom brzinom se buši nerđajući čelik, bronza i bakar. Što se tiče prečnika burgije on utiče tako što pri konstantnoj ugaonoj brzini i povećanjem prečnika burgije povećava se obodna brzina, odnosno brzina reznog dela burgije. Preterana brzina ovog dela dovodi do pregrevanja burgije i uništenja oštrice. Dakle, sa povećanjem prečnika burgije moramo da smanjujemo brzinu rotacije.
Sve moderne električne ručne bušilice su opremljene i prekidačem za promenu smera rotacije. Ova mogućnost je izuzetno korisna kod korišćenja nastavka za šrafove. Promenom smera rotacije je omogućeno zašrafljivanje, odnosno odšrafljivanje šrafova.
Srce svake električne ručne bušilice je električni motor. Princip rada je, zapravo, veoma jednostavan. Pritiskom na taster aktivira se električni motor koji okreće osovinu motora. Ovaj obrtni momenat se, preko zupčanika, prenosi na steznu glavu u kojoj je fiksirana burgija ili neki drugi alat.
Električne ručne bušilice nisu uvek bile tako sofisticirane kao što su danas. Prvu električnu ručnu bušilicu je 1895 godine konstruisao nemački inovator Vilhem Emil Fein iz Študgarta. Bušilica je bila teška 7.5 kg, skoro 5 puta više nego današnje bušilice. Iako nezgrapna smatra se prvim ručnim električnim alatom na svetu.
U odnosu na način napajanja bušilice električnom energijom razlikujemo dva tipa bušilica: preko kabla i iz baterije. Sve do 1961. godine sve električne ručne bušilice su se napajale preko kabla. Ograničavajući faktor je dužina kabla koji je određivao najveće rastojanje rada od izvora električne energije. Te godine je firma Black & Decker proizvela prvu bušilicu koja se napajala iz nikl-kadmijumske baterije. Bušilica je, praktično, postala nezavisna od izvora napajanja, pogodna za korišćenje na gradilištima i svim onim mestima gde ne postoji neposredni izvor napajanja. Danas se proizvode i jedan i drugi tip bušilice. Razlog zbog koga još uvek postoje bušilice sa kablom je u njihovoj mnogo većoj snazi nego njeni rođaci sa baterijama.
Prilikom kupovine bušilice srešćete se sa dva tipa. Klasična bušilica i bušilica za beton. Klasična bušilica je najčešće u upotrebi. Sa njom možete da bušite čitav spektar materijala kao što su razne vrste drveta, metala plastika i keramike. Za svaki materijal potrebno je izabrati određenu burgiju, podesiti brzinu i probušiti rupu. Većina klasičnih bušilica veće snage ima i opciju uključivanja vibracije. U ovom modu poseban mehanizam pomera steznu glavu napred – nazad tako da bušilica može da buši i neke mekše građevinske materijale kao što su gips ili cigla. Za neke tvrđe građevinske materijale kao što su beton ili kamen ove bušilice su neupotrebljive.
Za takve materijale treba Vam teška mašinerija. Svi koji ste pokušali da bušite beton klasičnom bušilicom shvatili ste da nećete daleko stići. To je zato što je princip bušenja drveta i betona različit. Kod drveta vrh burgije zaseca drvo i tako prodire u njega. Beton ne može da se zaseče. Jedini efikasan način lomljenja betona je štemovanjem, konstantno udaranje čekićem u metalni vrh. Upravo se ovaj princip koristi kod bušilice za beton. Ove bušilice poseduju poseban pneumatski klip koji, prilikom rotiranja, udara u koren burgije, koja je zbog SDS nastavka slobodna da se pomera napred-nazad. Ti udarci su ono što razbija beton. Rotacija burgije služi samo da se, spiralom koja se nalazi duž burgije, izbaci izlomljeni beton iz rupe.
Stezna glava je jedan od najvažnijih delova bušilice, ona čvrsto drži burgiju ili neki drugi dodatak. Sve do 1980. godine burgije su se fiksirale u steznoj glavi pomoću posebnog ključa. Burgija se stavi u steznu glavu, ključ sa malim zupčanikom se postavi u svoje ležište i okretanjem skuplja se čeljust u steznoj glavi koja fiksira burgiju. Ovaj sistem je proveren i siguran ipak potrebno je određeno vreme za izmenu burgije a i često se ključ gubio, a bez njega je bušilica neupotrebljiva.
Od 1980. godine se pojavljuje novi sistem prihvata burgije. Ovaj mehanizam omogućava da se alat u steznoj glavu učvršćuje običnim zavrtanjem rukom. Na ovaj način nije potreban poseban ključ niti bilo koje pomagalo. Izmena burgije i stezanjem rukom je izuzetno skratilo vreme izmene burgije. Možda ova brzina izmene burgije, Uradi Sam majstorima, i nije od presudne važnosti ali profesionalcima, koji često imaju potrebu za izmenom burgije, itekako je korisna. Mana kod oba sistema je to što ako ne stegnete burgiju dovoljno ona će proklizavati prilikom bušenja. Bušenje će biti neefikasno a može da dovede i do oštećenja burgije i stezne glave.
Treći način osiguranja burgije nosi oznaku SDS (od nemačkih reči Stecken – Drehen – Sichern). Ovaj sistem je stvorila firma Boš 1975. godine za potrebe bušilica za bušenje betona. Burgija se ne drži čvrsto u steznoj glavi već može da se pomera napred – nazad duž žleba na burgiji. Ovo omogućava korišćenje čekića koji pomera burgiju napred – nazad tokom bušenja. Istovremeno, kuglice koje su zaglavljene u žlebovima burgije ne dozvoljavaju nikakvo proklizavanje burgije u smeru rotacije što je moguće sa konvencionalnom steznom glavom ako nije dobro zategnuta. Jedna od prednosti ovog sistema je postavljanje i uklanjanje burgije. Burgija se jednostavno gurne u stezaljku i zarotira malo levo-desno dok mehanizam sa oprugom ne upadne u proreze na drški burgije. Ovim je burgija postavljena na mesto i spremna za rad.
Da bi se uklonila burgija potrebno je navlaku na steznoj glavi povući unazad, što oslobađa mehanizam sa oprugom i burgija se može slobodno izvući. Ovaj sistem ima još jednu dobru osobinu. Zbog male mase stezne glave motor, praktično, okreće samo burgiju tako da je bušenje sa SDS sistemom mnogo produktivnije nego kod drugih tipova.
Električna bušilica je veoma koristan alat i lako se koristi ali može da bude opasan ako se nepravilno koristi. Prilikom korišćenja treba na umu imati nekoliko korisnih saveta. Kada koristite bušilicu obavezna je zaštita za oči. Maska za disanje je takođe preporučljiva ako materijal koji bušite proizvodi mnogo prašine. Prilikom rada sa bušilicom držite kosu, odeću, rukavice i nakit dalje od rotirajućih delova bušilice. Struja i voda nikada nisu dobra kombinacija iz tog razloga ne koristite električnu bušilicu po kiši ili snegu. S obzirom na brzinu rotiranja burgije svako pomeranje komada koji se buši može biti opasno. Pre početka bušenja uz pomoć stolarskih stega fiksirajte komad koji bušite. Pre početka rada uvek proverite da li je burgija pravilno umetnuta i dovoljno stegnuta.
