Svi ste čuli za kamenac koji se stvara u bojleru. Ali šta je zapravo taj kamenac?

Kamenac je po svom hemijskom sastavu uglavnom mešavina soli kalcijuma i magnezijuma. Pored ovoga mogu se naći i gvožđe, mangan, hrom, bakar cink, kadmijum, aluminijum, olovo i još neki elementi periodnog sistema elemenata zavisno kroz koje stene je voda proticala na putu do Vašeg bojlera. Upravo sredina kroz koju voda protiče uslovljava njen sastav a time i sastav kamenca u bojleru.

E, sada. Kako je taj kamenac dospeo u Vaš bojler. Da bi vam dočarali neverovatan put kojim je kamenac dospeo u Vaš bojler krenimo od početka. Svi znamo da se isparavanjem vode iz velikih morskih površina stvaraju oblaci vodene pare. To je hemijski čista voda ali samo za kratko. U hladnijim delovima atmosfere ona se kondenzuje i kreće nazad prema zemlji u vidu kiše. Usput ona pokupi i ugljen dioksid iz vazduha koji je učini idealnim otapalom.

Kada padne na zemlju i dođe u kontakt sa stenama u tlu, ugljična kiselina, koja je sada sastavni deo vode otapa kalcijum i magnezijum iz stena. Koja je snaga otapanja vode pokazuje i činjenica da kopnene vode stvaraju šupljine u gotovo svim stenama. Dakle, soli kalcijuma i magnezijuma, otopljene u vodi postaju kalcijum hidrogen karbonat i kalcijum hidrogen magnezijum. To je sada mineralizovana voda koju mi pijemo i upravo specifičan odnos minerala u vodi daju joj određen „ukus“ u odnosu na destilovanu vodu koja nema nikakav ni ukus ni miris.

Ali i dalje se pitate otkud kamenac u Vašem bojleru? Voda iz reka i podzemnih vodotokova biva upumpana u gradski vodovod i stotinama kilometara cevi dolazi napokon do Vašeg bojlera. Ono što će ponovo izdvojiti minerale iz vode je toplota. Grejanjem vode preko 60 stepeni celzijusa dolazi do „isparavanja“ ugljen dioksida iz vode pri čemu se sada kalcijum hidrogen karbonat pretvara u kalcijum karbonat i taloži se oko izvora toplote, tj. grejača. Tu se proces ne završava nego se usled zagrejane vode nastavlja i u cevima, perlatorima i tuševima i kroz određeno vreme dovodi do zapušenja istih.

Prisustvo soli minerala u vodi se opisuje kao tvrdoća vode. Što je više soli minerala otopljeno kaže se da je voda „tvrđa“ a što je njihovo prisustvo manje kaže se da je voda „mekša“. Tvrdoća vode se izražava sadržajem kalcijum karbonata u litri vode. Voda koja u sebi ima manje od 70 miligrama kalcijum karbonata smatra se mekom vodom. Suprotno od toga vede koje imaju više od 200 miligrama su vrlo tvrde vode. Nekada se tvrdoća izražavala u stepenima. Tako su postojali Nemački, Francuski i Engleski stepeni tvrdoće vode. U upotrebi su bili najčešće Nemači stepeni tvrdoće vode. Jedan stepen nemačke tvrdoće jednako je 17.8 miligrama kalcijum karbonata u litri vode. Stepeni su zasterele jedinice za tvrdoću i više se ne koriste.

Za piće i zalevanje bašte mineralizovana voda nije štetna. Ali u nekim drugim uređajima i procesima, jeste. Uzmimo za primer potisni bojler na čijem grejaču se nataložio kamenac. Kamenac nataložen na grejaču se ponaša kao toplotni izolator. Zbog toga grejač mora da radi duže vreme kako bi se zagrejala ista količina vode. Više vremena rada grejača znači i veća potrošnja električne energije. Jedno istraživanje je pokazalo da samo 4mm kamenca na grejaču povećava potrošnju električne energije za 30%. Pored toga, grejač ne može da preda celokupnu toplotu vodi što dovodi do njegovog pregorevanja odnosno skraćenja radnog veka.

Zbog toga je neophodno periodično čistiti bojler od kamenca. Koliko često, zavisi od tvrdoće vode. Ukoliko je voda u Vašem vodovodu tvrda neophodno je bojler čistiti svakih 1-2 godine. Ukoliko je voda meka ovaj vremenski period se povećava. Ukoliko čujete zujanje, šuštanje ili pucketanje iz bojlera to je siguran znak da postoje naslage kamenca na grejaču i tada ga obavezno treba ukloniti iz bojlera.

Kako se čisti potisni bojler? Najpre treba ispustiti vodu iz potisnog bojlera a zatim postupiti isto kao da je u pitanju zamena grejača u potisnom bojleru. Ovo je svakako prilika da proverite u kakvom je stanju grejač. Ukoliko uočavate neke promene na njemu zamenite ga. Poštedećete se ponovnog ispuštanja vode i otvaranja bojlera kada grejač pregori. Kada ste došli do ove tačke već ste uglavnom očistili bojler od kamenca pošto je većina izašla sa grejačem koji ste izvadili. Ostatak odstranite rukom. Ukoliko se bojler nalazi iznad kade možete malo otpustiti ventil kako bi nešto vode ušlo u bojler i sapralo eventualni ostatak kamenca. I to je to. Sastavite bojler, napunite ga vodom i zagrejte vodu. Temperaturu vode podesite na 50-55 stepeni celzijusa jer za istu tvrdoću vode sa povećanjem temperature proces stvaranja kamenca je intenzivniji kao i njegovo taloženje u bojleru. Kod tvrde vode i pri većoj temperaturi za godinu – dve može da se nakupi po nekoliko kilograma kamenca u bojleru.

Pored ovoga prisustvo kamenca u vodi ima mnogo uticaja i na druge aspekte u domaćinstvu. Već je ranije navedeno da se kamenac taloži i u cevima gde može da smanji protok vode pa čak u ekstremnim uslovima i da potpuno blokira protok vode kroz cevi. Ipak, pre nego što se tako nešto desi primetićete pojavljivanje kamenca u perlatoru na vrhu česme kao i na rupicama od tuša. Ova pojava će takođe dovesti do smanjenog protoka vode. Tragove kamenca možete videti i na staklu tuš kabine u vidu belih tačkica, kao i mrlje na pločicama, armaturama i sanitarnoj keramici.

Kamenac nepovoljno deluje i na pranje odeće.  To se može dokazati jednostavnim eksperimentom. Za ovu priliku nam trebaju dve flašice. U obe ćemo sipati istu količinu vode. U jednu obične vode iz česme a u drugu destilovane vode (slika krajnje levo). Zatim u obe dodamo istu količinu tečnosti za pranje sudova i promoćkamo. U flašici sa običnom vodom iz česme (slika u sredini) se napravilo manje pene u odnosu na flašicu u kojoj je destilovana voda (slika krajnje desno). To je iz razloga što deterdženti reaguju sa solima u vodi i da bi se postigao isti efekat pranja mora se koristiti veća količina sredstava za pranje. Isto važi i za gelove za tuširanje, šampone za pranje kose i sapune. Tako, posredno veća tvrdoća vode utiče  i na veću potrošnju sredstava za pranje kao i sredstava za ličnu higijenu. A uticaj povećane potrošnje na kućni budžet, nije potrebno objašnjavati.

I na kraju, nešto što svi ljubitelji „dobre čašice“ već znaju, kod proizvodnje žestokih alkoholnih pića sa tvrdom vodom dolazi do zamućenja i stvarnja taloga. To je iz razloga što se soli koje se nalaze u tvrdoj vodi ne rastvaraju u alkoholu.