Radni stol u radionici svakog Uradi Sam majstora je, možda i najvažnija alatka. A najveće zadovoljstvo je tu alatku napraviti uz pomoć ostalih alatki koji već posedujete. U ovoj foto priči biće reči o pravljenju jednog mini radnog stola. Da ne bude zabune pravi radni stol zahteva određene dimenzije i što je još važnije težinu. Ozbiljan radni stol je težak i po 100kg, u nekim slučajevima i teži. Upravo ova težina stolu daje potrebnu stabilnost, što je jedan od najvažnijih osobina radnog stola.

U ovom slučaju naglasak je na „mini“ radni stol. On će ponajviše služiti kao podloga za fotografisanje projekata za sajt www.mojaradionica.com te izradu nekih manjih predmeta.

Dimenzije stola su određene raspoloživim prostorom gde se stol nalazi. Visina stola je 93cm i uslovljena  je visinom kofera za alat koji će stajati na polici ispod stola. Širina stola je 73cm a dužina 90cm. Vi naravno dimenzije prilagodite prostoru u koji ćete postaviti stol. Konstrukcija stola je krajnje jednostavna, četiri noge i konstrukcija izvedena od drvenih letvica. Na samom početku treba definisati potrebni materijal za samogradnju mini radnog stola. Cela konstrukcija je napravljena od dve vrste drvenih četvrtki dimenzija 5×6.5cm i 3×5,5cm. Veća je iskorišćena za pravljenje nogu koje su 90cm dugačke i one su označene brojem 1. Delovi označeni brojem 2 su dužine 84cm. Delovi sa brojem 3 su dugački 58cm i na kraju sa brojem 4 obeleženi su delovi dužine 61cm.

Kada ste sakupili potreban materijal možete da počnete sa sečenjem. Drastično ubrzavate proces ukoliko obeležavate i sečete više komada istovremeno. Dva ili više komada sastavite i učvrstite stolarskim stegama.

Zatim, odmerite i obeležite mesto gde ćete da sečete.

Da bi ocrtali liniju preseka obavezno koristite vinklu. Na taj način linija će biti pod pravim uglom u odnosu na ivice drvene letve.

Za samo sečenje od velike pomoći će biti vođica za ručnu kružnu testeru, jedan od projekata koji je već predstavljen na ovom sajtu. Dakle, vođicu postavite tako da se vrh poklapa sa linijom koju ste u prethodnom koraku obeležili, kao na slici a zatim sve učvrstite stolarskom stegom.

Kada ste sve pripremili prislonite klizač ručne kružne testere uz vođicu i izvršite sečenje tačno po nacrtanoj liniji. Na ovaj način možete da isečete više komada odjednom i značajno skretnite vreme potrebno za gradnju radnog stola.

Za međusobno spajanje isečenih delova odlučili smo se za spoj „čep-rupa“. Ovo je jedan od najjačih spojeva u stolarstvu. Iz tog razloga je, valjda i korišćen kod pravljenja bračnih kreveta. Sam spoj je vrlo jednostavan sastoji se iz dva dela čepa i rupe. Ovaj spoj se klasično pravio uz pomoć testere i dleta. Proces će biti mnogo brži ukoliko u svojoj radionici posedujete glodalicu. O tome kako se određuju dimenzije „čepa“ i „rupe“ već je bilo reči u foto priči spoj čep-rupa. Vredi napomenuti da je širina rupe 18mm i izglodana je sa glodalom tog prečnika. Dubina rupe je 20mm a dužina je 45mm. Dužina je uslovljena dimenzijama drvene četvrtke koja je 55mm. Dakle sa svakog kraja po 0,5cm.

Veoma korisno će Vam biti pomagalo za pravljenje spoja čep-rupa. U ovoj foto priči je detaljno objašnjeno kako se koristi ovo pomagalo. Njegova praktičnost se ogleda i u mogućnosti obrade više komada drveta, odjednom. Pri pravljenu ovakvih projekata, kao što je mini radni stol, u kojem ima više ponavljanja istih koraka vreme rada se značajno skraćuje ako takve korake radite istovremeno.

Glodalicu prislonite uz vođicu pomagala i prolazeći sa leva na desno napravite jedan prolaz glodalicom. Pri radu glodalice materijal treba glodati u više prolaza skidajući manje slojeve drveta. Na taj način nož se neće nepotrebno tupiti, rez će biti pravilniji, neće doći do „paljenja“ materijala i sl.

Posle nekoliko prolaza glodalicom pripremili ste jednu stranu čepa.

Ponovite ovaj postupak za sve strane čepa, istovremeno za više komada drveta

Ivice čepa možete zaobliti dletom ali mnogo lakše to možete da uradite i sa brusilicom i malo grubljim šmirgl papirom. Čep može ostati kvadratnog oblika i da ne obrađujete ćoškove ali onda  u tom slučaju dletom morate da obradite „rupe“. Ukoliko nemate nekih posebnih, estetskih razloga, jednostavnije je da obradite „čep“ kao što je to na slici prikazano.

Glodanje rupa je takođe krajnje jednostavno. Najlakše ćete to uraditi uz pomoć posebnog dodatka koji se dobija uz glodalicu. Služi kako klizač koji se pomera po ivici predmeta koji se obrađuje i tako drži glodalo uvek na istom rastojanju od ivice. Da bi izglodali kanal tačno na sredini podesite klizač tako da glodalo bude jednako udaljeno od obe ivice. Ukoliko imate potrebu da rupu probušite na nekom drugom mestu, kao što je ovde slučaj, podesite klizač na željenu udaljenost od ivice drveta. Pre početka rada potrebno je izvršiti neka podešavanja. U prvom redu odrediti dubinu glodanja i, uz pomoć klizača, odrediti položaj rupe.

Postavljanjem nekog graničnika, kao na slici (stolarska stega), definišete dužinu rupe.

Kada je sve to podešeno izbušite rupu u nekoliko prolaza glodalicom.

Za ovaj projekat na vrhu svake noge potrebno je izglodati dve rupe, međusobno pod pravim uglom, kao na slici.

Za određivanje dimenzija rupe na sredini nogara, koje će držati policu, koristite već napravljene čepove.

I izglodajte potreban broj rupa kao što je već ranije opisano.

Kada ste rešili strukturne izazove u vezi spajanja drvene konstrukcije možete da se posvetite estetici. Najpre to je šmirglanje drvene površine. Najpre koristite šmirgl papir veće granulacije kako bi izravnali površinu, a zatim šimrgl papir manje granulacije za fino poliranje.

Zatim na red ide obaranje ivica. To, naravno, radite sa glodalicom i pogodnim glodalom. Ukoliko glodate „iz ruke“ jako je korisno imati glodalo sa lagerom, kao na slici. U tom slučaju podesite dubinu, prislonite glodalo na ivicu i povučete. Lager prati površinu drveta i obara ivicu isto celom dužinom.

Oborene ivice su vizuelno lepše a i imate lepši osećaj pod rukom.

Posle dugo sečenja, glodanja, šmirglanja, pa opet glodanja, spremni ste za sklapanje mini radnog stola.

Pre nego što zalepite sve spojeve proverite da li se svi spojevi dobro uklapaju, da li se uklapaju pod pravim uglom, kao na slici, da li ste sve rupe izbušili na pravim mestima i sl. Ovaj deo bi se mogao nazvati „triput meri jednom seci“. Jer posle lepljenja nema kajanja. Uglavnom greške koje ne otklonite u ovoj fazi, kasnije će biti teško a često i nemoguće otkloniti.

Iz razloga, relativno velikih dimenzija stola i neposedovanja dovoljno velikih stolarskih stega odlučili smo se za ojačani spoj čep-rupa čije je izvođenje već detaljno opisano na sajtu moje radionice. Za trajno spajanje svih delova koristili smo lepak za drvo.

Posle mnogo rezanja, glodanja, šmirglanja, lepljenja i ponovnog šmirglanja ispred Vas stoji konstrukcija, odnosno kostur Vašeg budućeg mini radnog stola. Uglavnom posao je već pri kraju, ostale su još neke sitnice da uradite pre nego se podičite činjenicom da ste postali srećni vlasnik radnog stola u Vašoj radionici.

Pre nego što krenete na finiširanje posla, da se za trenutak osvrnemo na jedan bitan detalj. Rupe koje su izglodane na vrhovima nogara su za pola cm kraće od čepova što za posledicu ima da poprečne letve nisu ravne sa gornjom ivicom nogara. Ovo je urađeno iz razloga da bi ploča od šperploče celom površinom nalegala na gornju konstrukciju. Ukoliko bi se oslanjala samo na vrhove nogara došlo bi do njenog krivljena i deformisanja. Na ovaj način je to eliminisano i omogućeno njeno naslanjanje na celu površinu konstrukcije.

Na kraju dolazi farbanje mini radnog stola. Kako, koja boja… stvar ukusa. Ukoliko se stol nalazi na zatvorenom i suvom mestu nema ni potrebe za nekom dodatnom zaštitom. Ali čak i u tim uslovima nije loše drvo zaštititi od moljaca i sličnih štetočina. U ovom slučaju smo se odlučili za bezbojnu lazuru. Na ovaj način će se zadržati prirodna boja drveta a istovremeno će se istaći godovi i čvorovi. Drvo će imati još „drvenastiji“ izgled. Lazuru možete odmah da nanesete na ovako pripremljeno drvo, ali mnogo je bolje pre toga drvo impregnirati sa posebnim impregnatorom za lazure. Ovaj sloj prodire duboko u drvo i zasićuje ga, sprečava prodor vlage i smanjuje potrošnju lazure.

Kada se prethodni sloj dobro osuši sledi nanošenje lazure. Za ovu priliku kupite četku specijalno namenjenu za nanošenje lazure. Ona se nanosi u nekoliko slojeva, najčešće tri ali moži i više. Sa svakim narednim slojem drvo ima izraženije godove a površina postaje „staklastija“. Naravno, prethodni sloj mora biti potpuno suv pre nanošenja sledećeg.

Na kraju ostaje samo da se pričvrsti radna površina. Kod pravih radnih stolova ona se izrađuje od laminiranih drvenih letvi pa čak i gredica. Odlikuje se velikom tvrdoćom i masom. Pošto ovaj mini radni stol nije namenjen teškim uslovima eksploatacije, za radnu površinu je iskorišćena šperploča debljine 18mm. Za konstrukciju je pričvršćena šrafovima za drvo. Vrh šrafa je u šperploču ušravljen 1cm, kao na slici.

Pilot rupu ćete izbušiti burgijom istog promera kao i šraf

Prilikom bušenja rupe pazite da bušilicu držite pod pravim uglom u odnosu na letvu koju bušite.

Da bi šraf dostigao do šperploče neophodno je glavu šrafa upustiti za 1cm. To ćemo učiniti sa burgijom prečnika kao i prečnig glave šrafa.

Dubinu obeležite na burgiji tako što ćete zalepiti komad izolir trake.

A zatim na mestima  gde ste izbušili pilot rupe upustite glave šrafova  većom burgijom u dubini od 1cm.

Kada ste sve to tako pripremili, postavite radnu površinu, učvrstite je stolarskim stegama za konstrukciju i ušrafite šrafove i time trajno fiksirajte radnu površinu za konstrukciju. Na kraju da nešto kažemo i o dimenzijama radne površine. U ovom slučaju one su 90×73 cm. Svakako dimenzije radne ploče treba da budu nešto veće od konstrukcije mini stola. Ovih nekoliko cm će kasnije poslužiti da se na njih, uz pomoć stolarskih stega, pričvrsti predmet koji se obrađuje. I to bi bilo to.