Ruža ili latinski naziv rosa je biljka koja pripada familiji Rosaceae. Ruža se najčešće uzgaja zbog svojih lepih i mirisnih cvetova. Ali i pored toga ruža se koristi u proizvodnji sokova, slatkog, čajeva, pekmeza, ratluka.
U kozmetici se koristi u proizvodnji parfema, ulja i mirisnih vodica. Ruža je opevana u raznim pesmama i bila inspiracija za mnoge slikare. Mnoga imena ljudi i predela potiču od reči ruža. Kako se uzgaja ova fantastična biljka?
Zemljište. Ružama je potrebno dobro pripremljeno pođubreno zemljište sa dovoljno vlage i redovno okopavanje.
Mesto. Ruže vole sunčano i polusenovito mesto, zaštićeno od vetra, bez podzemnih voda.
Priprema zemljišta.
Pred kraj leta ili u ranu jesen zemlja se dobro i duboko izrilja (40 cm
u dubinu) uz dodatak pregorelog stajskog i mineralnog PK fosfornog đubriva.
Đubrivo se dodaje da bi se obezbedile dovoljne rezerve hrane bez obzira na
sastav i plodnost zemljišta. Neposredno pred sađenje bitno je zemlju sitno
isitniti. Veličina rupa za sađenje ruža su otrpilike duboke i široke po 40 cm.
U rupu se ne sme dodatno dodavati đubrivo zbog oštećenja korena koje može
nastati u tom slučaju.
Priprema sadnica.
Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do
zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 santimetara. Ukoliko se ruža
sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok
se glavno orezivanje vrši u proleće. Prolećno orezivanje vrši se tako što se
jači izbojci skrate na tri do četiri okca dok se slabiji prekraćuju na dva
okca. Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije, a najbolje u
jesen po prestanku vegetacije od kraja septembra do polovine novembra. U
proleće se sadnja vrši krajem marta. Jesen je bolja za sadnju ruža od proleća.
Posle sađenja sadnice je dobro obilno zaliti bez obzira na vlažnost zemljišta. Po upijanju vode motikom pažljivo prigrnuti zemlju oko nadzemnog dela biljke u visini od najmanje 10cm. Ruže zasađene u proleće zagrću se nešto manje. Kod ruža zasađenih u jesen, u proleće postepeno odgrtati od sredine marta do kraja aprila, najbolje prilikom okopavanja. Sadnice zasađene u proleće se postepeno odgrću na 20-30 dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti po oblačnom i kišovitom vremenu.
Okopavanje plevljenje i zalivanje. Zemljište oko biljke se mora redovno okopavati i pleviti kako ne bi bilo korova i kako bi se očuvala vlaga u zemljištu. Odstranjivati precvetale cvetove, suve grančice i izbojke. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta odseći do osnove. Ako je zemlja suva, izvršiti zalivanje a kada se prosuši i okopavanje.
Prihranjivanje. Đubrivo koje smo dodali u zemlju pre sadnje ruže je dovoljno za naredne dve godine. Samo u slučaju da je zemljište peskovito i siromašno u maju dodati azot ravnomernim posipanjem oko sadnice po celoj površini. Ne treba posipati po bokoru jer se sadnica može oštetiti. Ovo je dovoljno za celu godinu. Prskanje obaviti sredinom jula nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranljive sastojke iz zemljišta. Krajem jula još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanju izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.
Zaštita od bolesti i štetočina. Ako se pretera u upotrebi azotnih đubriva ruže postaju osetljive na gljivične infekcije. Zbog toga je važno uravnoteženo đubrenje. Vremenske prilike takođe mogu stvoriti uslove za nastajanje mnogih gljivičnih oboljenja. Pored gljivičnih postoje i virusni i bakterijski uzročnici bolesti ruža. U ovom slučaju ne postoje zaštitna sredstva pa obolele biljke se moraju uništiti. Što se tiče štetočina koje napadaju ruže postoji široka paleta preparata kojima se oni mogu ukloniti.
