Orah je izuzetna i veoma korisna biljka. Plodovi su veoma cenjeni u prehrambenoj industriji a samo drvo oraha se koristi za izradu muzičkih instrumenata i skupocenog nameštaja.

Smatra se da drvo orah vodi poreklo iz Male Azije. Neka istraživanja pokazuju da se prvo počeo uzgajati u Kini a zatim, za vreme rimskog carstva, proširio po sredozemlju i Evropi.

To je drvo koje doseže i 25 metara u visinu sa veoma širokom i razgranatom krošnjom prečnika i više od 20 metara. Karakteristično je po jakom i pravom deblu prečnika i do 1,5 metara. Koren starog oraha može da doseže i preko 5 metara u dubinu. Orah može da dostigne veliku starost, čak više od 100 godina.

Plod je bogat vitaminima, belančevinama, uljem i višestruko je kaloričniji od mesa. Orahovo drvo je skupoceno. Koristi se u industriji nameštaja, za izradu muzičkih instrumenata, rezbarenje, a furnir napravljen od orahovog drveta smatra se najkvalitetnijim.

Mesto za sadnju oraha. Mesto je važan faktor za rast, razvoj i jačanje drveta oraha. Većina stabala oraha posađenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno proleće i u ranu jesen, iako dobro napreduju što se tiče rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih bolesti.

Prostor za sadnju oraha. Orahova stabla će tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivači praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili veći prinos u periodu dok su stabla mlada i još ne toliko velika. Kada postane “gužva” izvade suvišna stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na međusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja važe za glavna stabla,  a ako želite da u početku posadite privremena stabla to možete učiniti između. Drugi metod se koristi u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje. To je sadnja određene međukulture. To su obično leska ili kajsija. Pored njih mogu da se sade i breskva, šljiva, pa čak i vinova loza. Ove kulture se mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih međukultura, a posle 10-15 i drvne mase, isplaćuju se troškovi podizanja zasada oraha i ulaganja do njihovog punog prinosa.

Zbog velikog korena oraha, ne preporučuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od kuće i drugih objekata jer može prouzrokovati štetu na objektu.

Zemljište za sadnju oraha. Većini vrsta oraha više odgovara mekša pa čak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode. Ni jedna vrsta oraha ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5m. Naravno, orah će rasti i napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju očekivati manji prinosi.

Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva. Obzirom da orah ima dug životni vek važno je zemljište pripremiti. To podrazumeva čišćenje terena od drvenastih biljaka, vađenje žila iz zemlje kako bi se sprečila trulež korena oraha. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakšeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim slučajevima može se pristupiti izgradnji drenaže pošto orah ne podnosi stajaću vodu.  Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i đubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih gnojiva bogatih ovim elemenata.

Razmnožavanje. Orah se može razmnožavati generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem). Generativno razmnožavanje se nikada ne koristi pri plantažnom uzgoju oraha pošto biljke dobijene ovim putem ne nasleđuju osobine roditelja i ne može da se kontroliše kvalitet sadnica. Pored kvaliteta ploda kalemljenih orasa oni imaju još jednu važnu prednost. Naime, orah razvijen iz semena počinje da donosi prihode posle osme godine dok kalemljeni orah počinje da rađa plodove već posle druge ili treće godine. Takođe orah dobijen generativno ima lošiji korenov sistem sa izraženom glavnom žilom i malim brojem žilica. Ipak, ova karakteristika se pokazala korisna kod stabilizacije klizišta gde dubok koren oraha učvršćuje teren. U drugom slučaju orah se generativno razmnožava u cilju dobijanja podloga za kalemljenje. Kada ove podloge dostignu starost od jedne godine pristupa se kalemljenju.

Sadnja oraha iz semena. Orahovo seme ima prirodni period mirovanja koji mora proći pre nego što seme počne da klija. Najjednostavniji metod za prekid perioda mirovanja je sadnja semena u jesen. Svakako seme morate zaštititi od miševa i drugih životinja. Sadite na oko 5cm dubine. Seme možete zaštititi od životinja na sledeći način: uzmite običnu limenku, potpuno je otvorite sa jedne strane, a sa druge probušite rupu prečnika oko 2 cm. Sada utisnite konzervu preko semena tako da rupa koju ste izbušili u konzervi dođe na nivo površine zemlje tačno iznad semena. Obične konzerve ne morate uklanjati jer će se one vremenom raspasti od rđe, ali aluminijumske konzerve morate ukloniti kako ne bi oštetili biljku.

Za prolećnu sadnju period mirovanja možete prekinuti stavljanjem oraha u vlažni treset (ne na mokar). Njega je preporučljivo staviti u plastičnu kesu i držati u frižideru 6 do 12 nedelja odnosno do sadnje. Sadite na dubini od 5 do 7cm u rano proleće.

Sadnja oraha sadnica. Orah se može saditi krajem zime i početkom proleća, ali neke studije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju i imaju bolji rast u prvoj godine posle sadnje. Sadnice se moraju vrlo brzo saditi, čim ih donesete iz rasadnika. Otprilike, iz rasadnika se uzima onoliko sadnica koliko se može zasaditi u okviru dva sata.

Iskopajte rupu u koju je moguće da stane ceo koren. Postarajte se da rupa u koju sadite stablo bude iste dubine kao što je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Da bi stablo oraha obilato rodilo ono mora imati dobro razgranat koren. To se postiže orezivanjem korena, odnosno skraćivanjem glavne žile. Ukoliko je prilikom naklijavanja oraha odsečen korenak i time se dobila dobro razgranata baza, ne mora da se dodatno orezuje koren. Potom pre sadnje ceo koren se potapa u smesu gline, ili zemlje, goveđe balege i vode. Iako ovo bilo ko teško da može nazvati hranom ali orahu će upravo to biti hrana u prvim danim i često razlika između uspeha i neuspeha u sadnji orasa. Na dno jame stavlja se stajnjak a onda se prekriva zemljom. Potom stavite sadnicu, rupu popunite finom rastresitom zemljom, bez kamenčića. Kada zatrpate rupu pažljivo nagazite zemlju i zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je neophodno, dodajte još zemlje i  napravite malu humku od zemlje oko stabljike  koja će je štititi od izmrzavanja.

Ne stavljajte veštačko đubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu možete početi da đubrite tek posle 1 godine od sadnje.

Odsecanje vrha sadnice je veoma važno za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike gornju polovinu sadnice da bi ste uspostavili ravnotežu između gubitaka nastalih na korenu tokom presađivanja. Pre nego što odsečete proverite da li će nakon sečenja ostati bar nekoliko dobrih okca.

Tokom prve godine rasta sadnici je neophodno navodnjavanje svakih 10 do 14 dana u zavisnosti od količine padavina i temperature. Umerena, mestimična hladovina tokom prvog leta pomoćiće da drvo preživi kritično prvo leto.