Ravan parket, sjajno obrađena površina stola ili potpuno ravni i glatki zidovi sve su to rezultati koji očekujemo da vidimo, a u mnogome zavise upravo od šmirgle i šmirglanja. S druge strane pored svih tih lepih stvari nabrojanih u prethodnoj rečenici koje svi žele blizu sebe kako bi im životni prostor bio prijatniji sam proces šmirglanja uvek je mukotrpan i uvek izgleda kao da se nikada neće završiti. Tajna postizanja najboljih rezultata korišćenjem najmanje truda leži u pravilnom odabiru vrste i granulacije šmirgle. U nastavku pogledajte koje sve vrste šmirgl papira postoje.
Brušenje je jedan od neophodnih koraka prilikom obrade drveta, uradi sam projekata od drveta ili restauracije starih nameštaja. Šmirgl papir je sačinjen od različitih materijala sa različitim karakteristikama. Vrsta koja je dobra za oblikovanje drveta možda nije najbolji izbor za stvaranje glatke površine metala. Da bi površina bila savršeno glatka za farbanje, važno je da koristimo odgovarajući šmirgl papir. Stolarima i Uradi Sam majstorima je na raspolaganju širok izbor prirodnih i veštačkih abraziva.
Brusni papir ili poznatije još kao šmirgl papir (dolazi od nemačke reči schmirgelpapier) ili, često korišćen izraz šmirgla, je vrsta krutog papira, ili nekog drugog materijala, koji je sa jedne strane obložen abrazivnim materijalom. Namena šmirgl papira je: za izravnavanje drvenih i metalnih površina, odnosno da ukloni manje količine materijala sa površine da bi postala glatka (bojenje, završna obrada drveta), da se ukloni sloj materijala (stara farba), da se površina učini grubljom (priprema za lepljenje)
Ni šmirglanje ni šmirgl papir nisu tekovine modernog doba. Najstariji oblici šmirgl papira, ako mogu tako da se nazovu, se pojavljuju još u 13 veku. Za abrazivno sredstvo se koristio pesak i smrvljene školjke pomešani sa prirodnom gumom i zalepljeni na platno ili pergament. Od 1833. god. počinje da se proizvodi šmirgl papir koji je preteča današnjeg brusnog papira.
Svaki šmirgl papir se sastoji od tri elementa: podloge, brusnog zrna i vezivnog sredstva. Podloga može biti od papira, tkanine (pamuk, poliester, veštačka svila), polietilenske folije i gume. Papir je tradicionalna podloga za šmirgl papir i zbog toga se odomaćio ovaj naziv iako velik broj šmirgl papira, uopšte ne koristi papir kao osnovu. Koja podloga će biti korišćenja zavisi od namene šmirgl papira. Laganije i elastičnija podloga se koristi kod šmirgl papira koji je namenjen za ručno brušenje ili za brušenje nepravilnih oblika. Savitljiva podloga omogućava da šmirgl papir može da prati konture materijala. Čvršće podloge se koriste kod šmirgl papira za mašinsko šmirglanje i predviđena je za velika mehanička naprezanje. Ovakvi šmirgl papiri su predviđeni samo za ravne površine.
Podloge od papira su kategorisane u četiri grupe označene slovima A, C, D, E i F gde je sa A označena grupa laganih i fleksibilnih podloga od koje su napravljeni šmirgl papiri za ručno šmirglanje, dok je sa slovom F označena najčvršća i najmanje fleksibilna osnova za šmirgl papir koji se koristi tamo gde je potrebna velika otpornost na kidanje
Podloge od tkanine koriste se u šmirgl papirima koji zahtevaju veću izdržljivost, otpornost na kidanje i istovremeno toleranciju na konstantno savijanje. Brusne trake se izrađuju od jedne vrste tkanine. Podloge od tkanine su razvrstane u tri kategorije obeležene slovima J, K i I, gde je, kao i kod papira, slovom J obeležena najfinija tkanina, a slovom I najgrublja.
Druga važna komponenta kod šmirgl papira je vezivno sredstvo. Vezivo sredstvo se takođe bira u odnosu na opterećenje i zagrevanje tokom brušenja, takođe mogu da budu i vootporna. Prirodni lepkovi od životinjskog porekla se, gotovo i ne koriste zbog loših karakteristika na visokim temperaturama i nisu otporna na vlagu. Obično se abrazivna zrna na podlogu vežu sa dva sloja lepka. Podloga je natopljena prvim slojem na koji se nanose brusne čestice. Drugi sloj se nanosi preko čestica i njegova uloga je da ih trajno veže za podlogu. Debljina ovih slojeva varira u odnosu na namenu brusnog papira. Što je sloj lepka tanji to je veća izloženost abrazivnih zrna pa je i brušenje agresivnije ali je i vek trajanja brusnog papira kraći.
Treća i najvažnija komponenta šmirgl papira je abrazivno srdstvo, to je ustvari ono što brusi. Da bi materijal bio abrazivan mora biti tvrd, čvrst i oštar. Abrazivni materijal je “sečivo” brusnog papira. Ove karakteristike omogućavaju brusnim papirima efikasno odstranjivanje materijala sa površine predmeta kojeg šmirglate. U početku su se koristili prirodni materijali za izradu abrazivnog sloja šmirgl papira ali danas su, gotovo svuda, zamenjeni sintetičkim materijalima koji imaju mnogo bolje osobine.
Staklo – je prvi abraziv koji se koristio za izradu šmirgl papira. Danas je u potpunosti zamenjen modernim materijalima. Gotovo da ga nema u prodaji i koristi se samo još pri restauracijama kako bi se koristila tradicionalna tehnika.
Flint – je prirodni kremen koji se koristi za izradu brusnih materijala namenjenih ručnoj obradi. Šmirgl papir izrađen od flinta ima tamnu boju. U velikoj meri je zamenjen drugim brusnim papirima jer su njegova sposobnost sečenja i trajnosti ograničeni. Glavna prednost mu je što ne stvara iskre pri brušenju metala, tako da se koristi za brušenje metala u zapaljivim sredinama. Mana je što se brzo troši.
Garnet – To je grupa silikatnih minerala koji se koriste još od bronzanog doba kao abraziv. To je prirodni materijal koji se brzo troši ali daje fini završni sloj. U osnovi, to su sjajni kristali koji imaju približno isti nivo tvrdoće kao i kvarc. Ova vrsta brusnog papira je obično crvenkaste ili tamno braon boje. Idealan je za ručno brušenje. Obično je jeftiniji od ostalih brusnih papira i prodaje se u obliku listova. Dobar za ručno brušenje mekog drveta. Uklanja lagane ogrebotine i priprema površinu za završnu obradu. Brusne čestice se tokom brušenja lome izlažući nove oštre površine, zbog ovoga se brusni papir brzo troši. Brusi mnogo bolje od flinta.
Korund – je još jedan prirodni abraziv. Korund je mineral aluminijuma kao što je i Boksit i Kriolit. U sebi sadrži tragove gvožđa, titanijuma i horma. To je, posle dijamanta, najtvrđi materijal u prirodi. Nekada često u upotrebi danas sve manje.
Emeri – je mešavina korunda i magnetita. Retko se može naći u prodaji iako se još uvek koristi. Tamno sivi do Crni brusni papir, koristi se za šmirglanje metala i uklanjanje rđe. Njegove čestice mogu biti previše oštre za brušenje drveta. U velikoj meri je zamenjen aluminijum oksidom i silicijum karbidom .
Aluminijum oksid – aluminijum oksid –je najčešće korišćen abrazivni materijal. Aluminijum oksid je hemijsko jedinjenje aluminijuma i kiseonika koji ima kristalnu strukturu i dobija se iz rude boksita. Najčešći oblik aluminijum oksida je smeđi aluminijum oksid. To je sintetički brusni papir koji se koristi za ručno i mašinsko brušenje pogodan za brušenje i žilavih metala, čelika, legiranih čelika, tvrdog drveta. Abrazivna zrnca su tvrđa od flinta i garneta. Brusne čestice, od aluminijum oksida imaju karakteristiku da se lome tokom brušenja, neprestano izlažući nove, ostre ivice. Šmirgl papir sa aluminujum oksidom je obično sive boje. Ostali oblici su ružičasti i beli aluminijum oksid. Ovi oblici se mnogo brže razgrađuju ali se sa njima postiže bolji finiš i sličniji su silicijum karbidu.
Silicijum karbid – drugi najčešće korišćeni abraziv. Silicijum karbid je izuzetno čvrst sintetički dobijen kristalni spoj silicijuma i ugljenika. Napravio ga je, slučajno, izvesni gospodin Acheson 1891. godine pokušavajući da napravi dijamant. Pa, dijamant nije uspeo da napravi ali je stvorio jedinjenje koje je tvrdo skoro kao dijamant. Zbog svojih karakteristika odmah je pronašao namenu kao izuzetno abrazivno sredstvo. Silicijum karbid je oštriji i tvrđi od običnog aluminijum oksida i crne je boje. Zrno, kao i kod aluminijum oksida, se lako lomi i neprestano otkriva nove oštre ivice. Zbog svojih karakteristika pogodan je za brušenje tvrdih materijala kao što su kamen, staklo, keramika, porcelan, krtih i obojenih metala, legura od titanijuma i livenog gvožđa. Nije pogodan za brušenje drveta jer njegova tamna, krta zrna mogu da promene svetlu površinu drveta. Šmirgl papir od silicijum karbida često imaju vodootpornu podlogu koja omogućava vlaženje tokom brušenja. Vlažno brušenje minimizira zagrevanje i pomaže u sprečavanju zapčepljenja brusnog papira prašinom, takođe smanjuje i prašinu u vazduhu.
Cirkonijum oksid – sintetizovani oblik minerala cirkonijuma. Jedan od oblika cirkonijuma Vam je sigurno poznat kao keramičke bele plombe ili krunice. U svakom slučaju koristi se kao abrazivni materijal u šmirgl papiru. Kao i kod aluminijum oksida čestice se lome održavajući oštre ivice. Međutim, cirkonijum oksid je mnogo otporniji i dugotrajniji od aluminijum oksida. Zbog svoje tvrdoće i nemogućnosti lomljenja zrna pri ručnom brušenju ovaj papir se najčešće koristi kod mašinskog brušenja. Najbolje se pokazao kod obrade metala mada može sa njim da se brusi i drvo. Dostupan je samo u granulacijama između 24-180 i obično je plave boje.
Alumina cirkonia – Ovaj brusni papir je nastao kao kombinacija abrazivnih materijala aluminujum oksida i cirkonijum oksida. Koristi dobre strane oba materijala. Koristi se za grubo mašinsko brušenje i traje četiri do šest puta duže od ostalih abraziva.
Keramički aluminijum oksid – Moderni abraziv visokih performansi sa dugim vekom i finom strukturom zrna. Koristi se za brušenje pod velikim pritiskom. Znatno duži vek od alumine-cirkonie. Veličina zrna je ograničena na 80-220. Keramika je obično plave, crvene ili narandžaste boje. Koristi se prvenstveno za metalne aplikacije.
hrom oksid – koristi se kod najsitnijih mikrometarskih granula. Koristi se za obradu metala kao što je oštrenje sečiva i sl.
Sintetički dijamant – se koristi za završnu obradu i poliranje tvrdih metala, keramike i stakla. Sintetički dijamant je izuzetno izdržljiv abraziv sa dugim radnim vekom, daje vrhunski kvalitet završne obrade zahaljujući izvrsnoj ujednačenosti veličine zrna, najbolji abraziv za brušenje. Ne treba posebno naglašavati da je ovo i najskuplji abraziv.
Svako ko je ikada kupio brusne papire zna da svaka vrsta brusnog papir ima svoj broj. Ova brojka, kojoj prethodi sloveo P, označava količinu zrna po kvadratnom centimetru. Što je niži boroj, grublji je brusni papir. Na privi pogled ovo označavanje nije baš logično, niži broj krupnija brusna zrna. Ustvari ovo označavanje je preuzeto od oznake sa sita kojim se vrši standardizacija abrazivnih zrna. Granulacija je definisana kao broj rupa na situ po kvadratnom cm. Prema tome što je broj rupica manji to je zrno veće i obrnuto.
Veličina zrna je pokazatelj veličine abrazivnih čestica ugrađenih u brusni papir ili neku drugu abrazivnu podlogu. U svetu postoji nekoliko standarda po kojima se vrši podela zrna po veličini. U nekoliko vodećih zemalja po proizvodnji šmirgl papira su formirani različiti standardi. Tako Japanu postoji standard JIS, u Kini GB, u USA ANSI ili CAMI(Coated Abrasives Manufactures Institure), dok u Evropi se koristi standard FEPA(Federation of European Producers Association). Posred ovoga postoje još neki standardi kao što su MMP ili MMKS. Generalno, ne morate sa ovim da se zamarate, broj u svim standardima pokazuje granulaciju šmirgl papira. Najveća razlika između ovih standarda je u odstupanju veličena zrna od standardne, propisane veličine. Tako evropska FEPA ima mnogo strožije propise u vezi odstupanja u odnosu na CAMI koji se koristi u USA. To znači da su kod evropsikih šmirgli npr, P220 gotovo sva zrna veličine 60 mikrona dok se kod američkih šmirgli u istom razredu mogu pojaviti i malo veća i malo manja zrna. Naravno, kada su brusna zrna ujednačene veličine govorimo o kvalitetnijem šmirgl papiru koji daje bolje rezultate brušenja. U poslednje vreme sve više proizvođača usvaja evropski FEPA standard. Granulacija po ovom standardu se identifijuje prefiksom P ispred broja koji označava granulaciju (P120).
Zašto je granulacija bitna? Grubi šmirgl papir uklanja materijal sa površine brže i sa manje napora nego sitniji brusni papir. Agresivno brušenje je dobro kada želite da uklonite puno materijala, oblikujete ivicu ili uklonite staru boju, ali grubi brusni papir, takođe ostavlja duboke ogrebotine. Sa druge strane, vrlo fini šmirgl papir uklanja malu količinu materijala sa površine sa efektom glatke površine. Što je papir finiji površina je sve više polirana.
Zašto je izbor granulacije bitan? Ukoliko odaberete suviše fini šmirgl papir, potrošićete mnogo vremena na šmirglanje da biste dobili željene rezultate. Takođe, brušenje drveta sa previše finim papirom ili previše brušenja, zapravo može „spaliti“ površinu, stvarajući zasićena područja koja će ometati apsorpciju završnih slojeva. Prekomerno brušeno drvo može stvoriti “flekav” izgled kada se oboji.
P12 – P36 – Najgrublji šmirgl papir, veoma brzo uklanjaju materijal. Koristi se za uklanjanje rđe, boje i lakova kao i za početno šmirglanje parketa. Uglavnom se koristi za mašinsko brušenje.
P40 – P50 – Grubi šmirgl papir. Za grubo brušenje drveta, izravnavanje i uklanjanje završnih slojeva, poput boja ili lakova, uklanjanje rđe na metalnima ili nedostataka u drvetu. Uglavnom se koristi za mašinsko brušenje.
P60 – P80 – srednje grubi šmirgl. Služi za konačno oblikovanje, primarno brušenje grubog drveta i uklanjanje tragova na drvetu. Ne preporučuje se za sitne detalje i ivice za koje želite da ostanu oštri. Takođe, budite oprezni koristeći ovo na šperploči koja ima tanke slojeve koje je lako prošmirglati. Koristi se za mašinsko brušenje.
P100 – P120 – sitni šmirgl papir. Opše brušenje drveta i izravnavanje zidova. Koristi se za šmirglanje drveta u pripremi za poliranje, neodovarajući je za uklanjanje laka ili boje sa drveta, uklanjanje ogrebotina. Najčešće korišćene granulacije. I za ručno i za mašinsko šmirglanje.
P150 – P220 – jako sitni šmirgl papir. Završno brušenje drveta ili prethodno obojene površine. Retko se koristi u prvom prolazu, osim ako je površina nije već glatka na dodir.
P240 – P360 – Veoma sitni šmirgl papir. Služi za završno šmirglanje između slojeva i uklanjanje drvenih vlakana. Koristi se za postizanje drugog nivoa glatkoće na svim vrstama materijala.
P400 – P600 izuzetno sitni šmirgl papir. Početno poliranje drveta. Visoka završna obrada za lak i šelak. Vlažno brušenje.
P800 – P1200 – super sitni šmirgl papir. Služi za završno poliranje završnih slojeva
Osim po vrsti i veličini zrnaca na podlozi, šmirgl papir razlikujemo i po gustoći zrnaca. Tako postoje otvoreni (retka zrnca) i zatvoreni (gusta zrnca) šmirgl papir. Kod otvorenog šmirgl papira abrazivne čestice pokrivaju 40-70% ukupne površine podloge, ostavljajući prazne prostore za nakupljanje prašine. Razmaci između zrnaca omogućavaju da se otpadni materijal nakuplja tako da ne ometa brušenje. Zbog ove svoje karakteristike ovi šmirgl papiri su efikasni kod mašinskog brušenje. Šmirgle sa otvorenom abrazivnom podlogom se koriste u obradi drveta i posebno su dobare kod mekog i smolastog drveta poput bora, jele, smreke, ariša, kao i kod mekih metala kao što su aluminijum, mesing, bronza i bakar.
Kod zatvorenog šmirgl papira abrazivna zrnca prekrivaju celu površinu. Papir sa zatvorenim slojem brusi brže zbog većeg broja abrazivnih čestica po površini, ali se brže i zagušuje. Zbog efikasnosti brušenja ovaj šmirgl papir je efikasan kod ručnog brušenje. Šmirgl papir sa zatvorenim premazom najbolje se koristi na tvrdom drvetu kao što je hrast, orah i na tvrđim metalima kao što je gvožđe i čelik.
Formati i veličine brusnog papira. Šmirgl papir je dostupan u velikom broju formata i veličina u zavisnosti od toga da li se koristi za ručno ili mašinsko brušenje, da li se koristi vibraciona, trakasta ili obritalna brusilica i slično.
Listovi brusnog papira – Uobičajni format brusnog papira je list. Standardna veličina listova je 230x280mm. Listovi su dostupni u svim vrstama abrazivnih materijala i podloga
Rolne papira –Rolne su ekonomičan oblik šmirgl papira. Šmirgl papir se može rezati na željenu dužinu a ostatak se čuva u rolni. Dostupni su u svim podlogama i abrazivnim materijalima.
Brusni diskovi – Brusni diskovi su namenjeni mašinskom šmirglanju i ima ih raznih prečnika. Ако је vaša orbitalna brusilica opremljena sistemom za uklanjanje prašine, koristite papire sa prethodno izbušenim otvorima. Oni su dizajnirani tako da omoguće vakuumske kanale u telu brusilice da sakupljaju čestice prašine nastale brušenjem i istiskivanjem do sistema za prikupljanje.
Abrazivni valjci – Abrazivni valjci su cilindri od šmirgl papira koji odgovaraju gumenim bubnjevima koji se koriste na rotirajućim alatima kao što su bušilice ili Dremel multifunkcionalni alat. Ima ih u raznim veličinama i različitim granulacijama u zavisnosti od namene
Lamelni brusni valjci – Valjci sa lamelama šmirgl papira se koriste na rotirajućim alatima i služe za brušenje predmeta nepravilnog oblika. Zbog toga što se za rotiranje ove vrste šmirgl papira koristi bušilica često ćete ih nači pod nazivom šmirgla za bušilicu. Najčešće se koriste u cilju skidanja rđe, oksidiranih slojeva ali i za poliranje.
Neprekidne brusne trake – Koriste se za mašinsko brušenje drveta i metala. Proizvode se u trakama čiji su krajevi spojeni
Sunđer za brušenje – Sunđer za brušenje je koristan alat za ručno brušenje izrađen od penaste jezgre i abrazivnih zrnaca sa dve ili više strana. Glavna mu je prednost da se uklapa u profilisanu i zaobljenu površinu. Dobar je i za brušenje malih površina. Ponekada je sa dve strane ovog sunđera šmirgla različite granulacije tako da sa njim posao možete završiti od početka do kraja.
Lamelni brusni diskovi – Rotirajući diskovi sa lamelama šmirgl papira koji se montiraju na brusilicu. Služe za grubo šmirglanje i odstranjivanje slojeva. Može se koristiti za bilo koji materijal.
