Svako ko se bavio popravkom ili ugradnjom električne instalacije ima iskustva sa spajanjem provodnika uvrtanjem žica. Odmah na početku da budemo jasni ovaj način spajanja provodnika je nepouzdan način spajanja provodnika. U današnje vreme spajanje provodnika uvijanjem u stambenim zgradama, generalno, nije prihvatljivo kao način povezivanja provodnika. Međutim, ovaj sistem se koristio decenijama unazad, a neki ljudi ga i dalje koriste. Iz tog razloga pogledajte nešto više o ovoj metodi spajanja provodnika.
Potreban alat: skalpel, šmirgl papir, klešta, lemilica
Potreban materijal: provodnici, izolir traka
Spjanje licnastih kablova smo već opisali u postu pod nazivom kako pravilno spojiti dva licnasta provodnika. Ovaj post se odnosi na spajanje dva provodnika punog preseka metodom uvijanja.
Na početku da objasnimo zašto je ova metoda spajanja provodnika nepouzdana i više se ne koristi u postavljanju novih električnih instalacija. Svi koji su se bavili elektrotehnikom znaju da se prelazni otpor pojavljuje na tački dodira dva provodnika. Vrednost prelazne otpornosti zavisi do dva faktora:
- površina kontakta
- prisustvo oksidnog filma na provodnicima (metal provodnika je izložen kiseoniku sa kojim ulazi u interakciju zbog čega se na površini provodnika formira okidni film koji se ponaša kao otpornik.
Kod metode spajanja dva provodnika punog preseka metodom uvijanja imamo oba ova problema.
- Kontakt između dva provodnika nije celom površinom već samo jednom tankom linijom na mestu dodirivanja dva provodnika
- Na golim žicama se formira oksidni film koji se ponaša kao barijera za prolaz električne struje. Ovaj hemijski proces je nemoguće zaustaviti jer svi metali, osim plemenitih, imaju oksidni film. Zbog toga se kontakti u radio elektronici, najčešće prave od srebra ili čak zlata. Korišćenje plemenitih metala u energetskim provodnicima u domaćinstvu bi bilo ekonomski neopravdano.
Ova dva problema drastično mogu da se pogoršaju usled loše izvedenog spoja. Ako se žice labavo uvrnu jedna oko druge oni će se nakon nekog vremena dodatno otpustiti, a na mestima spoja pojaviće se slab kontakt. Kod većih strujnih opterećenja, ova problematična mesta će se stalno zagrevati. Usled povišene temperature bakreni provodnici se šire i mesta lošeg kontakta postaju mesta još lošijeg kontakta, što izaziva još veće zagrevanje i tako u krug
Takođe, ne treba zaboraviti i da zagrevanje provodnika ima za posledicu i povećanje otpornosti, što takođe dovodi do dodatnog zagrevanja spoja provodnika. Kada se jednom započne ovaj proces on vrlo brzo dovodi do ekstremnog rasta temperature koja uglavnom bude uzrok izbijanja požara. Kada pročitate u novinama da je neki stan ili kuća izgoreli i da se kao razlog navodi “kvar u električnoj instalaciji” budite sigurni da je posredi loš električni spoj dva provodnika koji je napravljen uvrtanjem.
Najzanimljiviji deo je da pri ovoj pojavi neće reagovati ni jedan zaštitni sistem, kao što su osigurači jer ovi uređaji reaguju na povećanje opterećenja, što u ovoj situaciji nije slučaj. Snaga koja protiče kroz loš spoj je ista samo što jedan deo struje ne može da pređe na drugi provodnik i troši se na toplotu.
Ipak, u praksi ćete se sresti sa ovakvim načinom spajanja provodnika u bilo kojoj starijoj električnoj instalaciji. Dobar broj električara i danas koristi ovaj način spajanja provodnika. Da ne bude zabune, ovaj spoj je kvalitetan ako se žice pravilno uviju i pažljivo izoluje ovo mesto, što svedoči stare instalacije koje i posle više desetina godina odlično rade. Problem je što ova metoda zavisi od kvaliteta izrade. Ovo je i glavni razlog zašto je ova metoda spajanja provodnika napuštena, odnosno dobar kontakt između provodnika zavisi samo o kvalitetu obavljenog posla. Upravo da se ne bi rizikovali da li je dobro urađeno spajanje provodnika ili ne, proizvedene su spojnice koje pouzdano, i svaki put, pouzdano spajaju provodnike.
Kako ćete se u praksi, verovatno sresti sa ovakvim načinom spajanja provodnika evo kako se to pravilno radi. Prva stvar koju treba da uradite je da blankirate krajeve provodnika u dužini od 4-5 cm
Sledeći korak je da odmastite bakrene provodnika, ukoliko ima potrebe. Najlakše ćete to uraditi ako pređete preko bakrenih provodnika krpom koja je natopljena acetonom
Šmirgl papirom skinemo patinu sa površine bakarnog provodnika. Površina provodnika se mora ošmirglati do metalnog sjaja.
Provodnike položite jedan na drugi pod uglom od 45 stepeni, ali ne na mestu golih žica, već 1,5-2cm iznad mesta sa kojeg je skinuta izolacija.
Mesto preklopa čvrsto držite levom rukom a desnom rukom uvrćite krajeve provodnika u smeru kretanja kazaljke na satu.
Bez obzira na to koliko su Vam ruke jake uvrtanje završite pomoću klešta. Potrebno je napraviti bar 5 okretaja kleštima.
Sledeći korak se obično ne radi zbog nedostatka vremena ali idealono bi bilo da se spojevi razdvoje tako da se ne dodiruju sa drugim spojevima u dozni a zatim uključi struja. Ostavite uključene potrošače da rade nekoliko sati a zatim isključite napon. Posle toga izvršite proveru spojeva tako što ćete svaki dodirnuti rukom. Ako je spoj vruć, onda kontakt nije dobar i ova veza je nepouzdana i potrebno je ponoviti spajanje uvijanjem. Ako se spoj ne greje, uvijanje je izvršeno kvalitetno i možete da pređete na sledeći korak
Lemljenje spoja. Ovaj korak je neophodan ukoliko želite da imate dobar spoj provodnika iako ćete retko videti da ga majstori koriste. Biće Vam potrebna obična kućna lemilica od 100 vati. Nanesite pastu za lemljenje na spoj provodnika i vrućom lemilicom istopite kalaj na spoj bakarnih provodnika. Kalaj će se lepo raspoediti između vrućih provodnia koji obezbeđuje čvrst i pouzdan spoj u koji neće moći da prodre vlaga.
Na kraju izolujemo spoj izolir trakom. Za izolaciju spoja provodnika se koristi i posebna stezna cevčica koja pouzdano štiti izloženo mesto od spoljašnjeg okruženja.
Spajanje provodnika od bakra i aluminijuma uvrtanjem se izuzetno ne preporučuju zbog različite otpornosti metala, kao i činjenice da bakar i aluminijum oksidiraju tokom interakcije, što znatno pogoršava električni kontakt. Takođe, zbog različitih mehaničkih svojstava metala (aluminijum je mekan a bakar tvrđi metal) prilikom uvijanja se ne dobija ravnomeran navoj već se aluminijumski obmotava oko bakrenog provodnika, što pogoršava kontakt.
Preporuka je da spajanje provodnika uvrtanjem koristi, isključivo, kao privremeno električno ožičenje, za trajno rešenje se koriste specijalne spojnice za provodnike.
I na kraju nekoliko reči i o izolovanju spoja provodnika. Uvijanje žice je pola posla. Veoma važan deo je izolovanje spoja. Osnovna namena izolacije je da provodnici, međusobno, ne dođu u kontakt, kao i da spreči strujni udar. Najčešće se, za izolovanje spoja, koristi izolir traka a ređe termoskupljajući bužir
